Прво Абгарово писмо Исусу

[1.1] Абгара, кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо!

[1.2] Чуо сам о Теби и о Твом исцеливању, које чиниш без лекова и биљака. Јер проносе се гласови да слепима отвараш очи, да хроме подижеш, да чистиш губаве, да истерујеш нечисте духове и да лечиш оне који се боре са дуготрајним болестима и да, коначно, чак подижеш мртве.

[1.3] Чувши све ово о Теби, према овом закључио сам у себи да једно од ових двају мора бити истина: Ти јеси или Бог, сишао с неба – или Ти, који чини ове ствари, јеси барем син великога Бога.

[1.4] Зато овим писмом хоћу да Те замолим да дођеш код мене како би излечио болест коју имам.

[1.5] Такође сам чуо да Јудеји гунђају против Тебе и да Ти хоће нанети зло. – Но ја имам, истина, мали, али ваљано сређен град, који ће за нас двојицу бити довољан. Зато дођи мени, мој надасве цењени пријатељу Исусе, и остани код мене у мом граду и у мојој земљи. Овде ће Те свако носити на рукама и у срцу. – Очекујем Те највећом чежњом свог срца.

[1.6] Послато по мом верном слузи Браху.

Први Исусов одговор

[1.7] Абгаре, благо теби, јер не видевши Ме, ипак си поверовао. Јер гле, о Мени пише да они који Ме видеше, неће веровати у Мене како би они који Ме не видеше веровали и живели на веке.

[1.8] А што се тиче тог што си Ми писао да дођем код тебе будуђи да Ме овде у Јудеји прогањају, кажем ти: Нужно је да се на Мени на овом месту испуни све оно ради чега сам дошао у свет и када се ускоро све ово испуни на Мени, да се уздигнем до Оног од којег сам изишао од искона.

[1.9] Међутим, буди стрпљив у својој лакој болести. Када будем примљен у небо, послаћу ти једног ученика да излечи твоју болест и да теби и свима који су код тебе да право здравље.

[1.10] Написано Јаковом, учеником Господа Исуса Христа и послато по Браху, краљевом веснику, из краја Генезарета.

[1.11] Убрзо након што је Абгара од Господа Исуса примио овај пренебески одговор, догодило се да је овог краља најстарији син и престолонаследник пао у смртоносну грозницу, за коју сви лекари у Едеси казаше да је неизлечива. То је сиротог Абгару довело близу очајања. У таквој његовој превеликој жалости писао је поново добром Исцелитељу Исусу.