[ДС 2.87.11] Већ знам шта ће овде рећи, ништа друго до primo occupanti jus [први који заузме, има право]. Добро, кажем ја, али који од ових дванаест исељеника по овом има мање или веће право на нову, нађену земљу? Рећи ће: Строго узевши први узрочник на исељење има више права, или онај који је ваљда са палубе неког брода први угледао ту земљу. Добро, но по чему узрочник има преимућство над осталима? Да нису са њим пошли, сигурно би и он остао код куће. Коју предност над осталима има први који је видео земљу? Што можда има боље очи од осталих? Зар због овог преимућства које служи само њему остали треба да буду оштећени? То би било, надам се, мало неправедно суђено. Дакле, сигурно ће свих дванаест имати исто право својине на ову нађену земљу.

[ДС 2.87.15] Једном речју, шта год урадили, нигде нећемо наћи изворно право својине. И ако неко дође својим primo occupanti, онда ја питам да ли оног који дође после треба или одмах убити или га полако пустити да умре од глади? Или га треба изгнати из земље, или га упутити на милосрђе примоокупаната, а уз то га одмах према примоокупантима ставити под најновију заповест?

[СОС 2.19] О јадног творца! Сада тек схватам да си неко добро биће и да би се и сам радовао да ти је боље успело твоје стварање, али ultra posse nemo tenetur. Олош је који хоће више него што је способан. А ти ниси ништа учинио изнад својих способности и зато ниси олош.

[СОС 2.20] О јадни и добри Исусе! Дао си човечанству најмудрији морал, додуше уз помоћ многих привидних и намештених чуда. И ти си се сувише уздао у свога тобож Бога Оца, који те је због његове слабости управо онда оставио на цедилу када је било преко потребно да те потпомогне силом којом би своје непријатеље распршио као плеву. Висећи на стубу срама, онда је дакако било прекасно узвикнути: "Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?!" Ето, твој Бог те је много раније напустио зато што му је понестало снаге да те одржи, као сада и мене. Учинио је дакако шта је могао, а учинио би сигурно и више, али ultra posse nemo tenetur.

[ХТ 12.3] Ових 10 састојака у флаши добро измешати и непрекидно употребљавати ујутру и увече. Каткад главу прати млаком водом, а затим, када се добро осуши, поново намазати овом машћу; па ће се коса опет појавити, ако се уз то уздржава од плотске страсти дуже време од барем 3 месеца; а и пре свега: Уздам се у тебе, Господе, у свему, јер си једино ти свет, пун љубави, предраг, препун помоћи и свемоћан. - - - Да буде, рече Господ. (Spero in te, Domine, in omnibus rebus, quoniam tu solus sanctus, amore plenus, peramabilis, peradjuvabilis et omnipotens es - - - Fiat dixit Dominus.)