Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.5.1] Ко има уши да чује, нека чује, и ко има очи да види, нека види, јер хоћу да вам откријем велику тајну, да видите како вам се ваш драги, свети Отац показује лицем у лице, на уживање братски; јер деца морају да буду посвећена у домаћинство свога исконскога Оца.

[1.5.2] Божанство одвека бејаше сву бесконачност бесконачности прожимајућа сила и бејаше и јесте и биће вечно сама бесконачност. У средишту дубине Божанства одвека бејах љубав и сам живот у Божанству. Али гле, бејах слепа као заметак у мајчином телу. Божанству се, пак, свиђаше сопствена љубав толико да се приљубило сасвим уз своју љубав, те љубави би све вруће у средишту, и божанско бројно мноштво тискаху се к Њој и све моћи и силе навалише на Њу.

[1.5.3] И гле, тада наста велика хука и бука, те се љубав уплаши притиснута са свих страна, толико да љубав задрхта својом нутрином; те када примети, а то хука би звук, и звук поста реч у љубави и реч рече: нека буде светлост! И у срцу се разбукта пламен запаљене љубави и би светлост у свим пространствима бесконачности.

[1.5.4] И Бог виде у себи величанственост своје љубави и љубав се ојача силом Божанства, те се Божанство вечно повеза својом љубављу, и светлост потече из топлоте.

[1.5.5] Гле, затим љубав виде све дивоте у Божанству, којима нема краја, и Божанство виде да је све то у Себе прешло из љубави, а љубав виде у Божанству своје мисли, које јој беху јако пријатне. Тада се љубав поново запали, те силе Божанства захукаше око Ње, и гле, мисли љубави беху такође љубав и беху без броја.

[1.5.6] Онда Божанство виде своју величанственост и љубав осети сву моћ. Затим љубав у Божанству рече: Да величанствене мисли држимо чврсто и изведемо да се ослободе и осете и виде Нас као што их Ми осећамо и видимо и као што их осећасмо и видесмо пре него што светлост обасја њихове облике.

[1.5.7] Тада пређе реч у Божанство, и оно сасвим поста љубав. И гле, затим Божанство рече први пут: Да буде! И посташе слободни духови, чијем броју нема краја, те љубав виде саму себе бесконачно умножену и своју лепоту бесконачно савршену.

[1.5.8] Али сва бића још не бејаху жива и још не осећаху ни виђаху јер још бејаху мимо љубави у Божанству учвршћени облици.

Обичан Импресум