Посланица Лаодичанима |
[1.33] А пошто ме Бог позва без обреда, дакле у мојој слепоћи, зар сам онда од свете вечере могао да направим обред? [1.34] Зар није тако како ме свагда учи Дух Божји? Ко има око светло, погледа обреде световне и забавља се тиме, [1.35] али за слепога прође сав свет са својим обредима и свака храмска служба и свака опшивена хаљина. [1.36] Вечна је истина, дакле, да ме Господ не позва ради успостављања новог обреда, већ ради обнове срдаца, које Сотона окова на веке века чврстим ланцима, [1.37] и да свима проповедам слободу духа, мир душевни и овим у Христу Господу да покидам старе и јаке свезе смрти. [1.38] А шта ли свима нама вреди моје учење, шта јеванђеље Божје када се слободни упутисте у стару смрт? [1.39] Али ја вас све молим ради вашега вечнога живота: оставите се оног што оста тешко наслеђе вавилонско, заробљеништво Јудејима. [1.40] Ето, Вавилон, велику блудницу земаљску, Господ је уништио јер је многим народима донела смрт. А шта ћете имати од тога ако од Лаодикеје начините нов Вавилон? Зато се оставите тога што ће изнова донети страшно пустошење, што је Даниел предвидео стојећи на светом месту. [1.41] А Христос вас је оживео пошто бесте мртви путем ваших греха и необрезањем телесним и отпустио вам је све грехе, које свагда починисте како у храму тако и у необрезању. [1.42] Он је затро крваво писмо које је било против свих нас, а које је настало управо световним обредима, па и наша имена беху тим писмом записана у књигу света, суда и смрти; затро је дакле тако што писмо закова за крст. [1.43] А ви сада цепате ово крваво писмо заковано за крст суда, срамоте, проклетства и смрти, писмо које сам Бог затре, и ви ваша нова имена у Христу трампите за стара која су исписана крвљу у књизи суда. [1.44] О слепи глупаци свакојаке глупости! У Христу се ослободисте, а сада поново постајете робови и слуге греха, суда и смрти. Зар нисте чули да је проклет онај који виси о крсту? [1.45] Христос пак преузе на себе вашу срамоту, грех, суд и смрт дозволивши да Га као проклетог закују за крст да стекнете пред Богом потпуну слободу и узе сву вашу срамоту и ругло на себе и на крст да бисте часно ходили. [1.46] Ох, шта вас то само спопаде оживевши у Христу да се изнова предате смрти. [1.47] Са чим да вас упоредим те да вас погодим као добар погодак мету? Јесте, ви сте попут успаљене љубавнице која живи у неком граду, а кћер је из доброг дома. [1.48] Чујте ме и добро запамтите. Шта вреди љубавници њено честито порекло када јој је пут успаљенија од успаљеног јарца? [1.49] Неће ли у својој одаји да излуди трчећи тамо-амо те испружати малтене читаво тело час кроз један, час кроз други прозор и похотљивим очима стрељати на све стране не би ли угледала неког који ће јој дати за чим жуди и гори њезино тело? [1.50] И угледавши некога, показаће му ужареним очима шта хоће, тако да ће својом похотом с њим грешити десет пута горе од курве са својим блудником на постељи срамоте. [1.51] О Лаодичани! Гле, то је ваша слика и прилика. А да ли знате шта ће с њом учинити поштени младожења, који хтеде да је запроси, прошавши поред њене куће и угледавши овај срамни порок? [1.52] Издвојиће је из свога срца и из својих уста те је више неће ни погледати макар и запала у највећу невољу. [1.53] Ово исто ће с вама учинити Господ јер Он је сазидао нов и жив храм у вашим срцима, где треба да га ишчекујете, а ви презирете овај храм, свету одају и из чисте светске похоте трчите ка прозорима суда да на њима блудничите са светом ради злата, угледа и властољубља зато што сте за свим тим пожудни. [1.54] А ја вам кажем: Господ ће се повући и препустити вас сваком блуду, старом суду и старој смрти ако се одмах не обратите и сасвим оставите ваше самоизабрано свештенство и ваш храм и ваш празник и вашу опшивену хаљину, јер то је све пред Богом гадно попут успаљене блуднице, која је у свом срцу гора од десет вавилонских курви. |
Обичан Импресум | |