Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.15.11] Тада, захваћен великим кајањем, паде на земљу и плака и вика прегласно: "Велики, премоћни, прејаки и пресвети Боже! Сада тек увиђам своју бескрајну кривицу и слабост пред Тобом, Твоју правичност, али и Твоју бескрајну љубав!

[1.15.12] Гле, нисам вредан постојати, зато уништи ме из сржи занавек да ме убудуће више нема занавек и да се избрише моја највећа једина кривица за све будуће благословене потомке Адамове и Евине!"

[1.15.13] И гле, тада његов брат поново узе мач у леву руку и замахне поново, али преко прса Кајинова.

[1.15.14] И гле, тада проструји нови живот Кајина и глад за смрћу га остави, али зато се у њему глад за животом утолико повећа, али не нађе ништа што би га сместа утолило, и будући да ништа не нађе, обрати се поново Авељу и рече:

[1.15.15] "Гле, брате, гладан сам хране живота која у себи има живот а не смрт као месо змије и њена хладна крв. Јер гле, брате, пошто сам спознао срж свога постојања какав негда бејах и какав сада јесам, веома се кајем и веома сам гладан и жарко жедан божанске љубави и њеног великог милосрђа. Јер гле, плачем без гласа и кајем се без суза, зато ме нахрани гласом љубави и утоли моју велику жеђ сузама кајања.

[1.15.16] Јер слушај и знај: Ја, највећи, постах мањи од прашине; ја, најјачи, постах слабији од мушице, и ја, најсветлији, постах црњи од средишта земље.

[1.15.17] И овакав сам сада пред тобом, који си из мене постао малим духом и већ сада си већи у свему но што сам био ја тада докле још није било света пошто сам сâм себе заробио у својој превеликој крепости те постао најслабијим међу свима, јер тада изгубише много који имаху много, мало који имаху мало, а ја који имах све, изгубих и све, и све мојом кривицом, и други њихово много и мало такође само мојом жарећом кривицом.

[1.15.18] О брате Авеље, зато не оклевај и пружи ми јело хране живота да бих добио глас за плакање и пружи мени лишеноме благослова пиће да не увенем кајући се без суза."

[1.15.19] Тада Авељ поново ступи на тврдо тло и приђе сасвим Кајину телесно и рече му: "Кајине, слаби брате мога тела и сине Адамов и Евин, устај и пођи за мном! Одвешћу те поново родитељима и свој браћи и сестрама; тамо ћеш наћи обилно чему толико оскудеваш и нахранићеш се и утолићеш сву своју жеђ.

[1.15.20] Но, наситив се и угасив жарку жеђ, опомени се Господа у Његовој љубави и Његовој сажаљивој милости и премишљај да је прво задње и задње прво.

[1.15.21] А сада пођи за мном свим стрпљењем и кротошћу, и сва твоја снага убудуће да буде стрпљење, и сва твоја крепост убудуће да буде кротост, па ћеш и ти још наћи милости пред Оним чија је љубав бескрајна и нема граница у свим вековима векова."

Обичан Импресум