Help

jakob-lorber.cc

Дечак Исус у храму

Ко је девица, ко Емануел? Добро тумачење једног старешине

[3.1] Када сам тако добио довољно простора, на знак књижевника да могу почети да говорим и да питам шта год хоћу, а да ће они по дужности одговарати, почех опет са постављеним претпитањем и казах: "Ваше наизглед сигурно постављене речи не могу море умирити нити хучећим ветровима заповедити да ућуте. Само слеп не примећује знакове овог времена и зато што је потпуно глув не чује моћну тутњаву грома повести овог најзнаменитијег времена целе Земље. Већ и Кармел и Сион пред приспелим Царем Славе сагибају главе и Хорив из својих висина даје мед и млеко, а ви, који бисте најпре о томе морали да знате и ишчекујући народ да обавестите, не знате ни слова."

[3.2] Овде сви разрогачише очи гледајући тако час у Мене, час се згледајући између себе, и не знаше шта да Ми одговоре.

[3.3] Мало после тога рече један: "Хајде, говори ти даље о томе шта знаш."

[3.4] Ја казах: "Сигурно знам што знам, али вам питање не поставих зато да Ми објасните оно што ионако већ знам, него само да Ми покажете ко је девица Пророка Исаије, од које ће се родити Син Свевишњег. Зашто ће Му дати име Емануел (што значи: Бог с нама)? Зашто ће јести мед и млеко да би одбацио зло, а изабрао добро? Па ви бисте, као књижевници, морали да знате шта Пророк подразумева под бременитом девицом, која ће родити тог сина.

[3.5] Ипак, мислим да у витлејемској причи има више него што ви тврдите и да је онај брачни пар још жив, тј. познати тесар Јосип из Назарета и девица касније венчана за њега заједно са сином, који је рођен у Витлејему – јер су мудрим посредовањем тадашњег римског капетана Корнелија избегли свирепост старог Ирода и сада живе, сасвим здрави и читави, у Назарету у Галилеји.

[3.6] То знам Ја као дванаестогодишњи дечак, а вама, ево, који све знате, ово је непознато – поготово што је Јосип, као један од најбољих неимара, свих ових година радио у Јерусалиму и што добро познајете и њега и његову жену, која је Јерусалимка и која је до своје четрнаесте године била васпитавана у храму. Зар није она кћер Ане и Јоакима, која је, по вашим летописима, на чудноват начин дошла на свет? Ана је већ била у годинама и без чуда се није могло замислити да зачне.

[3.7] Онај брачни пар заједно са новорођеним дечаком живео је одмах по бекству из Витлејема пуне три године у Египту и то у близини градића Острацине, на староегипатском језику Аустрацхина [Аустражина?], што значи: творевина ужаса, дакле тврђава која је свим непријатељима за време фараона доносила смрт. Касније су моћни непријатељи старога Египта ово место ужаса, као и много шта друго, освојили и од некадашњег места и творевине ужаса остало је у нашем времену само старо, закржљало име, којем су Римљани, наравно, дали сасвим другачије тумачење него стари Египћани.

[3.8] Али није Ми до тога, већ сам ово што Ми је познато навео само зато да вам тачније покажем трогодишње пребивалиште овог брачног пара. Отуда пак треба да су се, по једном тајном, вишем налогу, вратили кући у Назарет, где сада живе потпуно предани Богу и у највећој могућој повучености, иако се о дечаку, кога и Ја имам част познавати, причају многа чуда. Покоравају Му се чак и стихије, а најдивљије животиње по шумама и пустињама беже од његовог погледа више него од хиљаду ловаца. У том погледу Он је хиљадоструки Неврод. И о овоме заиста не знате ништа? Кажите Ми, сасвим искрено и истинито, да ли вам је заиста све ово непознато?"

[3.9] Један старешина нешто мало боље нарави рече: "Да, управо смо о томе нешто начули, као и то да је нама веома познати тесар са својом младом женом стално настањен у Назарету. Али да ли је то чудо од детета баш исти који се пре дванаест година родио у стаји, то ми не знамо, а и веома сумњамо да је то он. И како би баш тај дечак могао бити Пророков Емануел?"

[3.10] Ја казах: "Добро, али ако то није Он, одакле Му онда моћ коју испољава над стихијама? И ко је Пророкова девица, ко Емануел?"

[3.11] Богати човек из Витаније рече: "Чујете, овај дечак је стварно веома паметан. Мени се у духу чини да је он чак и један мали Илија, кога оно чудо од детета из Назарета шаље пред собом да би нас све припремио на овде већ присутног пророковог Емануела. Јер када је неко од нас доживео да, после Самуила, један дванаестогодишњак овако говори? Зато бисте са дечаком морали отвореније да поразговарате иначе га се нећемо решити.

[3.12] Пророка ћете већ морати да му боље објасните и да ипак испитате шта је са девицом Маријом, оном предивном кћери Јоакима и Ане, који су на крају, после смрти, сав свој знатан иметак завештали храму. Заправо, храм га је узео на силу као плату за васпитање кћери Марије, присвојио га као имање без власника.

[3.13] Шта ви, дакле, сасвим отворено, мислите о оној девици? Ако је веровати једном Пророку, онда је време које је он тачно назначио управо ово сада, и све чудновато око девице о којој је реч не може се више порицати. Ако ту заиста има нечега, онда бисмо сви ми очајавајуће погрешили ако се не бисмо о томе подробније распитали."

[3.14] Расрђени старешина рече: "То ти не разумеш, а да би потпомагао дечака, говориш онако како говори потпуни слепац о великој дивоти боја."

[3.15] Онда се Ја умешах: "Заиста је чудно да се гладноме чини да су сви гладни. Глуп човек сматра друге још глупљима. За слепога је свако ко оштро види, слеп, а за глувога су сви други глуви.

[3.16] Да ли ти, расрђени старче, мислиш да осим тебе нико ништа не зна? О, ту се веома вараш. Гле, Ја сам само дечак, а могао бих ти много тога испричати и објаснити што је потпуно истинито и исправно, а о чему твоја намћорска мудрост још није ни сањала.

[3.17] Мој богати Симон из Витаније је прошао Индију, Персију, Арабију, Египат, Рим и Атину, па зашто и он не би знао нешто о чему никад ниси чак ни сањао? Ако је тако, с којим правом тврдиш да он ништа не зна? Ја ти кажем: Он сасвим правилно расуђује и стога би требало да урадите оно што од вас тражи и због чега вам је заиста добро платио.

[3.18] Ако газда узме слугу за неки посао, зар онда слуга сме да не уради оно зашта га је газда најмио? Ако то слуга неће или не може, онда ће газда, ваљда, имати право да од лењог и невештог слуге затражи да му врати новац. Вама се добро платило, али ви нећете ништа да радите, или не можете; зар Симон онда нема право да од вас захтева да му вратите новац, који вам је дао?"

[3.19] Један овде присутан римски повереник и судија, вичан свим правима, рече: "Види ти овог дечака! Па он је савршен правник и могао би одмах бити судија у свим спорним питањима. Његова правна изјава је потпуно утемељена у нашем праву и, ако Симон из Витаније то од мене буде тражио, морам му, свакако, дати оно exequatur [нека се изврши]."

[3.20] Затим дође код Мене и, милујући и грлећи Ме, рече: "Чуј, мој најмилији коврџави дечаче, потпуно сам заљубљен у тебе. Ја ћу о теби да се старам свим својим богатством и да те за нешто велико васпитавам."

[3.21] Ја казах: "Добро знам да Ме веома љубиш, јер у теби куца верно, добро срце. Али и ти можеш бити сигуран да и Ја тебе веома љубим. А за Мој напредак не треба да се бринеш, јер је ту већ Један који се о томе брине."

[3.22] Такође Ми приђе Симон из Витаније и упита Ме сасвим зачуђено: "Кажи ми, мој лепи, драги и мили дечко, откуд знаш како се зовем и где сам све већ био?"

[3.23] Ја казах: "О, томе немој да се чудиш, јер када хоћу било шта да дознам, таква је већ моја природа – знам. А како то могу, то ти још увек не би могао схватити. Али вратимо се сада нашем предмету и девици. Хоћете ли ви, свештеници и књижевници, ту ствар јасније расветлити или не?"

Обичан Импресум