Први начин хватања сунчеве светлости

[2.1] Узмите шољу направљену од тамнољубичастог стакла пречника од 3 до 4 палца [1 палац = 2,63 цм; блага одступања код података о мери], чија ивица може да буде висока 1 палац, али мора да буде равно избрушена. За ову шољу нека вам се изради и поклопац тако да овај сасвим херметично може поклопити шољу [видети и 3:2 и 5:32].

[2.2] Набавивши такав суд који је најподеснији, узмите зрнца млечног шећера која су вам позната [при хомеопатији величине до 2 мм; сурутка у праху садржи нешто више од 60% млечног шећера, лактозе], и расејте их по дну шоље тако да 2 или 3 зрнца не покривају један другог. Затим изложите шољу са зрнцима дуже време сунчевим зрацима, па ће ова зрнца попримити сунчев зрак и све његове животно-специфичне духове. Па ако се онда у неким случајевима болести после претходне праве дијете болеснику да једно, два, највише три таква зрнца, најбоље пре изласка Сунца, онда ће му за три, најдаље за седам дана бити потпуно боље. Јер душа ће одатле узети оно што недостаје, па ојачана уклонити некорисно и, затим, лакоћом успоставити прави животни напон у телу.

[2.3] Лети, када Сунце најјаче делује, довољно је да наведена зрнца од млечног шећера буду изложена Сунцу један оптицај месеца. Но не морају бити изложена цео дан Сунцу, док је Сунце на небу, већ само онолико колико се Сунце још налази под углом од 45 степени. Испод 45 степени слаби његова светлост и његово дејство због косине упада зрака и готово да више ни не врши неки утицај. Зато се онда зрнца пажљиво морају поклопити наведеним поклопцем и чувати на хладном и сувом месту до следећег дана.