Хелиотерапија |
[1.14] А код алопатије је тело присиљено да прво постане лекар своје душе. Па ако и оздрави великим јадом тела, тек се онда повратно може дати на успостављање тела, што је дакако веома неподесан пут потпуно повратити телесно здравље, и што се веома лако може видети и ненаоружаним очима по дуготрајном болном преболовању тела и с њим и душе. [1.15] Хомеопатија је према томе, као што смо рекли, права метода лечења, но, да се добро разумемо, постоје две врсте хомеопатије, наиме: [1.16] Под један, посебна, чија је успешност нужно несигурна, зато што ни најспретнији лекар не може увек са сигурношћу препознати где и који су делови у души ослабљени. Па према томе ни не може применити прави душевни спецификум. Онај лекар који је препорођен у духу итекако би то могао, али неком који то још није сасвим или најчешће није ни мало, готово да тако нешто ни није могуће поред све његове разумске умешности. [1.17] Због тога првенствено треба обратити пуну пажњу на другу врсту хомеопатије, коју, једино ради разликовања од прве називам општом, зато што њом ни један донекле спретан лекар не може погрешити. |
Обичан Импресум | |