Help

jakob-lorber.cc

Хелиотерапија

[1.11] Живци, тако у неку руку гладни, усисавају још недовољно чисту храну из крви, па када се то догађа, онда настаје сасвим природно неки поремећај животног тока у природи тела, из којег могу настати све могуће болести све по врсти које по дубљем рачуну душе одговарају овом или оном делу који је ослабио у души.

[1.12] А пошто се у чистим духовима налазе све оне саставне твари душе из којих се састоји сама душа, онда је души веома лако да узме из њих за своје ојачање оно што јој недостаје, па да поново успостави пређашњи ред у свом духу живаца, а њим прави природни животни напон у живцима и у крви.

[1.13] Управо због тога треба такође у веома многоструком погледу праву хомеопатију [по немачком лекару Самуелу Ханеману (1755 - 1843)] у многоме претпоставити свакој алопатији [такође термин којег је увео С. Ханеман]. Јер хомеопатијом се одмах самој души приводи Духовно које је сродно души, па сама душа, ако је споља примила оно што јој недостаје или што јој је барем ослабљено, бива лекар свог тела.

[1.14] А код алопатије је тело присиљено да прво постане лекар своје душе. Па ако и оздрави великим јадом тела, тек се онда повратно може дати на успостављање тела, што је дакако веома неподесан пут потпуно повратити телесно здравље, и што се веома лако може видети и ненаоружаним очима по дуготрајном болном преболовању тела и с њим и душе.

[1.15] Хомеопатија је према томе, као што смо рекли, права метода лечења, но, да се добро разумемо, постоје две врсте хомеопатије, наиме:

[1.16] Под један, посебна, чија је успешност нужно несигурна, зато што ни најспретнији лекар не може увек са сигурношћу препознати где и који су делови у души ослабљени. Па према томе ни не може применити прави душевни спецификум. Онај лекар који је препорођен у духу итекако би то могао, али неком који то још није сасвим или најчешће није ни мало, готово да тако нешто ни није могуће поред све његове разумске умешности.

[1.17] Због тога првенствено треба обратити пуну пажњу на другу врсту хомеопатије, коју, једино ради разликовања од прве називам општом, зато што њом ни један донекле спретан лекар не може погрешити.

[1.18] И управо та врста хомеопатије јесте оно, што сам вам претходно најавио о лековитој сили сунчевих зрака (16. јула 1851. године).

[1.19] Ви се сада сасвим природно питате, како да то изведемо?

[1.20] Један начин сам вам одмах почетком показао. Тај је довољан, или пре свега, био би довољан, ако би људи овог доба водили рачуна о начину живота о каквом су ранији људи верно водили рачуна.

[1.21] Али за садашњи начин живота када се свакаквом извештаченом храном души пре одузимају делови но што јој се придодају, и они што јој се додају, посве можемо назвати лошим, био би преслаб начин употребе сунчеве светлости какав су користили стари.

[1.22] Зато ћу вам објавити више начина, као и дијету која је за то потребна. Ако на њу заједно са лековима сунчеве светлости, које ћу вам показати, тачно обратите пажњу - али да се добро разумемо: веома тачно! - онда можете с тим сасвим сигурно лечити сваку болест, какве врсте и имена да је.

[1.23] И сама спољна оштећења тела могу се при правој примени овог лека најпре лечити.

[1.24] Даљње ће да следи.

[1.25] Сада ћемо приказати посебне врсте и начине, наиме како се лековита твар сунчеве светлости веома лако може везати са неком суптилном материјалном тварју, и како је користити у случајевима болести.

[1.26] Да се твар сунчеве светлости са разним материјама повезује, то може свако рукама опипати, ако само погледа на пољану.

[1.27] Најближу биљчицу убрати, помирисати и пробати, па ће како мирис тако и укус казати: потичемо од светлости и топлоте Сунца!

[1.28] Ако се стаклена плочица дуже време изложи сунчевој светлости, убрзо ће се на спољној површини показивати разне боје. А зашто не и на унутарњој површини? - Зато што унутарња површина није изложена првом паду сунчевих зрака.

[1.29] Ставите неко цвеће у неки мрачан подрум. Ако и процвета, нећемо приметити неку боју на цвету, или сасвим бледу.

[1.30] А из овог произилази да су боје цвета као и плодова такође дело активних светлосних духова сунчевог зрака.

[1.31] У оним земљама, које називате врућим, још је много живахније и богатије преливање боја, како код биљака тако и код животиња но што је то случај у умереној или поготово у хладној области, у којој готово све прелази више у опште сивило, где има мало речи о неком јарком миом мирису и где је укус најчешће опор и горак, који је подобан осуђеној опорости и горчини духова који су везани у земљи.

[1.32] Овде би неко могао казати: Па, ако према овоме разне врсте биљака, животиња, као и минерала - посебно у врућим областима - толико садрже светлосне твари из сунца, онда нису више потребне никакве даљне вештачке мере, којима бисмо од сунца вештачки позајмили оно, што на сасвим природан начин можемо имати без много труда.

[1.33] Овај приговор је сасвим тачан и до сада се готово свако лекарство заснивало на овом.

[1.34] Јер онај који користи неке познате лековите траве, осетиће од њих такође сигурно увек неко дејство; но, ни једна трава нема такву особину да би била у стању општенито да прими лековиту светлосну твар из сунчевог зрака. Свака биљка прима само оно њој саобразно и не може примати ништа више, будући да је својственост њене грађе таква да једино може примати оно што њој одговара и што јој је саобразно из сунчеве светлости.

[1.35] Ако би неки лекар тачно знао да испита болесну душу, које животне специфике су јој ослабиле или и мањкају и ако би уз то знао травку која садржи управо исте те животне специфике, онда би на тај начин болесној души или - што је једно те исто - болесном човеку сасвим сигурно могао повратити пуно здравље.

[1.36] Но пошто је такво дубље познавање човека и његове душе неком обичном лекару најчешће потпуно непознато колико и неко још неоткривено копно, тако његова лекарска струка мора остати више неко нагађање но знање.

[1.37] Оно што су људи усвојили искуством и ретким спретним испитивањем из лековите силе биљака, минерала и животиња, тим обично и лече своје болеснике, и могли бисмо код већине лекара применити нордијску пословицу којом таквог лекара упоређују са батином: Погоди ли батина срећом болест, онда буде боље болеснику; погоди ли батина уместо болест болесника, онда је мртав.

[1.38] Али овде се не ради о томе да применимо стара искуства и нове покушаје ради лечења људи, већ у неку руку о неком тајном средству које је у стању да болесно човечанство, све док то машина тела допушта, поново оживи, као што с пролећа све јача и јача светлост поново оживљава биљке и животиње, ако је њихов организам уопште пријемчив таквом новом оживљавању. Јер, да се добро разумемо, за неки вечан живот тела на Земљи повезаног с душом, што сањаре неки надрилекари, не постоји никакво тајно средство. Али онолико колико је по Мом реду дано човеку да животари свој телесни живот, може при правој дијети и правилном употребом тајног средства достићи могућу дубоку старост.

[1.39] Пошто смо ово нужно претходно приметили, чиме свако може да схвати како се разне животне специфике из сунчевих зрака повезују са природом, онда можемо прећи до врсте таквог једног уређаја који хвата сунчеве зраке.

Обичан Импресум