[2.19] О јадног творца! Сада тек схватам да си неко добро биће и да би се и сам радовао да ти је боље успело твоје стварање, али ultra posse nemo tenetur. Олош је који хоће више него што је способан. А ти ниси ништа учинио изнад својих способности и зато ниси олош.

[2.20] О јадни и добри Исусе! Дао си човечанству најмудрији морал, додуше уз помоћ многих привидних и намештених чуда. И ти си се сувише уздао у свога тобож Бога Оца, који те је због његове слабости управо онда оставио на цедилу када је било преко потребно да те потпомогне силом којом би своје непријатеље распршио као плеву. Висећи на стубу срама, онда је дакако било прекасно узвикнути: "Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?!" Ето, твој Бог те је много раније напустио зато што му је понестало снаге да те одржи, као сада и мене. Учинио је дакако шта је могао, а учинио би сигурно и више, али ultra posse nemo tenetur.