[2.7] Али никако не мисли да ће твој син, када умре, заиста умрети. – Никако! Него када умре, тек онда ће се пробудити из смртног сна овог света ка истинском, вечном животу у Мом царству, које је духовно, а не телесно.

[2.8] Зато се не дај жалостити у својој души. Него гледај и ћути: Ја лично сам Господ и осим Мене нема другога. Зато слободно чиним што чиним и нико Ми не може рећи: Чини ово, или, оно немој.

[2.9] А ово што сада чиним и што допуштам да Ме прогоне као слабог човека, то сам предвидео већ негда пре но што беше утврђена Земља и пре но што Сунце, Месец и Звезде обасјаваше с неба Земљу. Јер зато сам изишао из Оца, који је у Мени као и Ја у Њему. А Отац је највеће јер је Моја љубав, Моја воља. А дух, који исходи из Мене и Оца делујући од вечности до вечности, јесте најсветије. И све то јесам Ја, који ти ово сада откривам.

[2.10] Зато се не жалости будући да сада знаш ко је Онај који ти ово сада разоткрива. Ћути, пак, о овом дотад док будем уздигнут на стуб од Јудеја, о чему ће те одмах обавестити чим се догоди, јер иначе би свет пао пре времена.

[2.11] Ових дана ће, пак, у твој град доћи сиромашан младић. Тог прими и чини му добро, тако ћеш обрадовати Моје срце, зато што твом сину указујем тако велику милост и дајем му да његове љубави ради пре Мене оде тамо куда ћу сам отићи после вазнесења на стубу. – Амин.

[2.12] Написано при Кани у Галилеји учеником Јованом и послато по краљевом веснику.