Help

jakob-lorber.cc

Посланица Лаодичанима

3. глава

[3.1] Рекох клоните се лажи, она је први потомак Сатане зато што сте у доброј мери прешли у обичаје људске како чух од Нимфија и духом Христовим који је у мени.

[3.2] Шта ли је друго храм до обичај људски, мртво дело рукотворењем човека, дакле сујетан сан, који нестаје чим се око буди ода сна.

[3.3] А будући да је то, онда је лаж у коју сте се упутили да сами себе лажете и варате пошто мислите да тиме дајете Богу част; а и самог Бога лажете ако мислите да Му на тај начин чините веома важну услугу подносећи жртве.

[3.4] О неразумници! Какву ли то услугу хоћете учинити Свемоћном, који је утврдио небо и земљу још пре него што сте створени? Имате ли ишта а да нисте примили од Њега? А пошто пак примисте, шта се правите као да нисте?

[3.5] Да ли ћете Господу учинити угодну службу ако му се у храму, направљеном људском руком, молите обредом, кадом и мртвим молитвама на дугим и широким тракама?

[3.6] Гле, колико вас је обмануо изасланик Сотоне! Зар није Христос, у коме обитава пунина Божанства, лично у храму осуђен на смрт и зар није Он лично предсказао потпуну пропаст храма?

[3.7] Зар би могло да му буде угодно оно пред чиме је упозорио све своје ученике и у духу и мене рекавши: Чувајте се квасца фарисејског и првосвештеничког. А ви хоћете стару судницу, која пред Богом поста гнусна, да претворите у дом Господњи да бисте Га тамо морили.

[3.8] Колико слепи и колико у свет мора да сте прешли па да то не приметите на први поглед?

[3.9] Зар није довољно да Христос једном умре за нас, а ми сви заједно с њим да бисмо правилно спознали Његов Дух, који је у нама, и да спознамо Оца, који нас је љубио још пре постања света?

[3.10] лико пута хоћете још да уморите Христа, Њега, Јединог, Вечног и Живог, који нас све једном пробуди из смрти за вечан живот својим величанственим васкрсом.

[3.11] А ја, Павле, кажем вам: Идите и разорите храм, избришите онај празник из календара, скините лажног епископа и његове слуге, који попут оних из Јерусалима хоће да се тове радом ваших руку и који су начинили велик гвозден сандук, који ће  примити ваше уштеђено злато и сребро,

[3.12] и спалите опшивену хаљину, која је пред Богом гнусна, па самим овим служићете Богу много више него да се у таквом храму морите хиљаде година.

[3.13] А ако заиста волите да у вашој средини имате Господу угодан дом, саградите болницу за болесне, хроме, искривљене, слепе и неме, и дом за сиромашне удовице и сирочад и дом за стране унесрећенике без обзира ко су и шта су.

[3.14] Њих примите радосно и сажаљиво и поделите с њима сав ваш благослов, онако како је наш Господ Исус Христос са нама два пута учинио нахранивши својим благословом на хиљаде гладних. Тако ћете Њему, једино Светом, учинити праву и угодну службу за ваше просвештење.

[3.15] Јер зато је Он сам рекао говорећи: Шта чините најмањем од ових сиромашних, Мени чините.

[3.16] А будући да је много пута изјавио шта Му је угодна служба, шта вас то спопаде да хоћете некакву која Му је гнусна и смрадна и кужна.

[3.17] Но срце пуно љубави, то је храм који је Богу, Господу у Христу једини угодан и живи и дражи него ли сав свет пун соломонових, који су сви мртви, док је срце живо, и љубиће Бога и сву браћу. Дакле саградите поново тај храм у себи и жртвујте свагда Господу живо у њему.

[3.18] Ни храм, ни обреди, ни свештеник, ни епископ, а ни Павле са својим ученицима, ни Јудеј, ни Грк, ни обрезање, ни храм Соломонов, ни Прагрк, ни Скит, ни некрштен, ни слободан, ни слуга, ни субота, ни младина, ни посебна година, то све пред Богом није ништа, већ је једино Христос све и свја.

[3.19] Одените се дакле најпре Христом будући да сте изабраници Божји, Његови свети и Његови љубљени. Учините то живом вером, љубављу и срдачном самилошћу према вашој браћи, пријатељством, љубазношћу, понизношћу, благошћу и свим стрпљењем.

[3.20] У свему томе сносите један другога и опростите један другоме од срца што год да имате један против другога, тако ћу вам и ја опростити и Господ у оној мери у којој опраштате једни другима.

[3.21] Не тужите један другога попут незнабожаца у којих су посебни судови, већ будите помирљиви и сношљиви и средите то у срцу, тако ћете пред Богом учинити боље него да све одредбе Мојисијеве најсавршеније извршујете, одредбе које се тешко памте, а још теже држе. Јер одредбе Мојсијеве Господу нису миле, већ једино чисто срце, које заиста љуби Бога и сабраћу.

[3.22] И тако дакле, одените се најпре љубављу, јер једино она вреди пред Богом и јесте једина права свеза врхунца и савршенства.

[3.23] Кроз љубав да влада истински и савршен мир Божји у вашим срцима, мир једини, којим сте позвани једним телом у Христу Господу и ако Му захваљујете, онда Му захваљујте непрестано духом и истином,

[3.24] али не у мртвом храму, који не вреди пред Богом. Он који је Господ и Даватељ живота и који једино гледа на срце и њезину слободу.

[3.25] Нека жива реч Христова обилато обитава међу вама свом љубављу и из ње проистеклом савршеном мудрошћу. Учите, опомињите и градите један другога разним дивним духовним предметима и разматрањем,

[3.26] псалмима љубави и појањем и духовним милим песмама, али певајте у срцу, а не празним дрекањем устију, тако ћете бити Господу угоднији од узалудне дреке фарисеја, Јудеја и пагана, који јако запошљавају усне злата ради, а срца су им хладнија од леда.

[3.27] Али што год да чините, било речима или делима, чините именом нашега Господа Исуса Христа и по Њему захваљујте Богу Оцу јер је Он посредник између Бога и нас. У Његовом срцу обитава пунина Оцина.

[3.28] А чујте и ви жене Лаодичанке: Воља је Господња, нашег Бога исконског, да будете потпуно потчињене вашим мужевима у Христу Господу јер у мужу вам је глава Христова.

[3.29] А ви мужеви љубите ваше жене правом мером и не будите груби, али не претерујте у љубави према вашим женама да не заборавите Господа јер љубав према Господу мора да је слободна као да немате жену.

[3.30] И ви децо будите потпуно послушна родитељима у свему што није против Христа јер је то Његова воља и то Му је мило.

[3.31] А ви родитељи не огорчујте душе ваше деце тврдим речима и злостављањем да не зазиру од вас и постану пудљиве улизице и лицемери, јер прави тврдоглавко може путем љубави да постане послушан, али лицемера и удворицу не поправи.

Обичан Импресум