Посланица Лаодичанима |
2. глава [2.1] Нека дакле на вашу свест не утиче непозван епископ или свештеник, ни празник, ни субота, ни младина, [2.2] ни храм, ни жртвени обред, ни опшивена хаљина, па ни јело, ни пиће. [2.3] Будите умерени у јелу и пићу, то је добро за дух, душу и тело и то је угодно Господу. [2.4] Ако неко учи говорећи: Ову или ону храну не сме се јести јер је нечиста по Мојсију, [2.5] онда узвраћам: Христос је испунио Мојсија и пророке и ослободио их и Господ нама није забранио ниједно јело будући да је и он сам јео и пио са грешницима и цариницима, [2.6] и узвикнуо је, јело не каља човека, него што долази из срца, то га каља: покварен говор, зла жеља, шкртост, завист, убиство, гнев, прождрљивост, курварство, прељуба и томе слично. [2.7] А пошто имамо то јеванђеље од Њега, јединог Господара свеколике славе, колико глупи бисмо били да сами себе поново ујармимо старим и грубим јармом? [2.8] А што ће нам сен, која је од Мојсија на овамо имала пророчански предзнак оног што се пред нашим очима испунило, нама који смо се са Христом и у Њему сјединили у једно тело. [2.9] А ја вас молим а и заклињем: Нека вас не упућује онај који сопственим изабрањем хода сав понизан духовношћу небеских анђела, о чему пак никада ништа није ни видео ни чуо, а у свом науму је надувен својим телесним жудњама, [2.10] и не држи се главе, која цело тело снабдева снагом помоћу удова, зглобова и свеза узајамно се потпомажући и држећи те нарасте до божанске величине, [2.11] него се држи своје жудње, пун нечистоте, себичности, обмане и лажи, властољубља, шкртости и зависти. [2.12] А управо такав је случај са оним који хоће да вам се наметне као да је позван од Господа и од мене а изабран од вас. [2.13] А ја кажем свима вама: У тога је ђавољи дух и креће се међу вама као вук у јагнећој кожи и изгладнео и ричући лав који се ревносно труди да вас прождере. [2.14] зато га отерајте са његовог места и вратите се поново Нимфију, чија је кућа права заједница Христова. [2.15] Јер сте умрли за свет и његове обичаје заједно са Христом. Шта вас дакле спопаде да вас хватају обичаји света као да још живите у њему? [2.16] А дом мог драгог брата Нимфија оста веран својој слободи, коју сам му дао Исусом Христом, који је вечни Господар. [2.17] Нимфије је препознао вука као и ја Духом Божјим, који је у мени, а он ме свагда подстиче, вуче и учи различитим предметима једине исправне мудрости пред Богом, исто тако брата Нимфија. [2.18] Зато вас и опомињем свом снагом праве ревности у Христу Господу: идите код Нимфија да поново будете једна заједница са његовим домом, [2.19] и не слушајте оне који лицемерном побожношћу кажу: "не дотичи, не кушај, не дохватај, не чини ово или оно", што све употребом пропада, а у суштини није ништа друго до празни светски обичаји. [2.20] Него слушајте шта вам говорим из Духа Христовог, који је у мени, да поново будете слободни и саучесници Исуса Христа у царству Божјем живо у вама. [2.21] О браћо, оразумите се, какве користи имате од оних у којих је само привид мудрости и самосвојна, лицемерна и дволична духовност и понизност, [2.22] и који кажу: Чим погледаш жену, већ си згрешио, и ако једеш нечисту храну, коју је Мојсије обрекао, већ си нечист на цео дан, и ако дотакнеш незнабошца и говориш с њим више од трију речи, онда то треба јавити свештенику не би ли те очистио пред Богом. [2.23] А посве су пуни прљавштине и шкртости и блуда и потајно тргују са свим незнабошцима и улажу сва средства да своје тајно пријатељство ничим не угрозе. [2.24] А ја кажем: Тело тражи што му треба као што и дух тражи што му треба, зато што тело има своје потребе. Стога дајте му у правој мери што му је Бог одредио и храните се свим што стиже на тржницу, јер телу је потребна нега као што је духу потребна слобода. Зато будите слободни, а не робови слепих неразумника на свету. |
Обичан Импресум | |