Посланица Лаодичанима |
2. глава [2.1] Нека дакле на вашу свест не утиче непозван епископ или свештеник, ни празник, ни субота, ни младина, [2.2] ни храм, ни жртвени обред, ни опшивена хаљина, па ни јело, ни пиће. [2.3] Будите умерени у јелу и пићу, то је добро за дух, душу и тело и то је угодно Господу. [2.4] Ако неко учи говорећи: Ову или ону храну не сме се јести јер је нечиста по Мојсију, [2.5] онда узвраћам: Христос је испунио Мојсија и пророке и ослободио их и Господ нама није забранио ниједно јело будући да је и он сам јео и пио са грешницима и цариницима, [2.6] и узвикнуо је, јело не каља човека, него што долази из срца, то га каља: покварен говор, зла жеља, шкртост, завист, убиство, гнев, прождрљивост, курварство, прељуба и томе слично. [2.7] А пошто имамо то јеванђеље од Њега, јединог Господара свеколике славе, колико глупи бисмо били да сами себе поново ујармимо старим и грубим јармом? [2.8] А што ће нам сен, која је од Мојсија на овамо имала пророчански предзнак оног што се пред нашим очима испунило, нама који смо се са Христом и у Њему сјединили у једно тело. [2.9] А ја вас молим а и заклињем: Нека вас не упућује онај који сопственим изабрањем хода сав понизан духовношћу небеских анђела, о чему пак никада ништа није ни видео ни чуо, а у свом науму је надувен својим телесним жудњама, [2.10] и не држи се главе, која цело тело снабдева снагом помоћу удова, зглобова и свеза узајамно се потпомажући и држећи те нарасте до божанске величине, [2.11] него се држи своје жудње, пун нечистоте, себичности, обмане и лажи, властољубља, шкртости и зависти. [2.12] А управо такав је случај са оним који хоће да вам се наметне као да је позван од Господа и од мене а изабран од вас. [2.13] А ја кажем свима вама: У тога је ђавољи дух и креће се међу вама као вук у јагнећој кожи и изгладнео и ричући лав који се ревносно труди да вас прождере. [2.14] зато га отерајте са његовог места и вратите се поново Нимфију, чија је кућа права заједница Христова. |
Обичан Импресум | |