Посланица Лаодичанима |
[1.30] А сада да вам кажем: Када ме је Дух Божји обратио када сам се упутио за Дамаск да прогоним тамошњу младу заједницу Христову, а то пре свега, чак својом слепоћом, увидех да Господа ваља узвисивати и молити му се духом и истином, а нипошто више неким обредима. [1.31] Јер Бог од свих које је позвао у своју службу никога није ослепео, а ја прво ослепех да изгубим све што је од света пре него што ћу постати један од Његових најмањих слугу. [1.32] А зашто сам прво ослепео? Зато што ми је све биће било огрезло путем материје храмске службе и да бих се ослободио ње. |
Обичан Импресум | |