1. глава

[1.1] Павле, изасланик Исуса Христа вољом и милошћу Божјом, и брат Тимотеј

[1.2] светој заједници у Лаодикеји и свој верној браћи у Исусу Христу у њој и мудрима Духом Божјим. Милост са свима вама и мир Божји, Оца нашега, у Господу Исусу Христу.

[1.3] Ми пак захвалујемо, славимо и хвалимо свагда Бога, Оца нашег Господа Исуса Христа и веома се бринемо за вас и молимо се свагда Богу за вас.

[1.4] Јер смо сазнали Духом Божјим и по брату Епафару [Епафрас] и по Нимфију [Нимфас] да сте у појединим тачкама отпали

[1.5] изабравши неког епископа и свештенство и хоћете начинити од Христа идола. И одредисте некакав дом и одређен дан и опшивену хаљину.

[1.6] Дакле, како је било под паганима и Јудејима док је пред Богом још важило обрезање, које Он одреди још у доба Аврахама да буде предзнак живог духовног обрезања у вама кроз Исуса Христа.

[1.7] Ово вам пак кажем да знате, колику тешку борбу водим за вас, од којих су ме неки лично видели, а неки нису,

[1.8] и да се јако опоменете у својим срцима, те саберете сву љубав, у којој је све богатство савесног разума, да бисте спознали велику тајну Божју, Оцину, у своме Сину Исусу Христу,

[1.9] у коме је пак скривено све благо мудрости и живог духовног спознања.

[1.10] Ја вас пак зато опомињем да вас нико не заведе паметним и искићеним речима и паганском филозофијом.

[1.11] Јер памет је и у животиња попут филозофије у пагана, који жртвују мртвим идолима.

[1.12] Ви сте пак откупљени смрћу Исусовом да стекнете вечни живот у Богу Оцу. Па како сте онда могли ваше срце, које поста стан Духа Светога, изнова предати духу мртвих?

[1.13] Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом непрестано с вама, моћи Христовом у мени и видим вашу веру и ваша дела,

[1.14] па ћу вас зато и озбиљно опоменути и показати вам како су понеки међу вама, драга браћо, упали у велику неразумност, јер познајем њихове тобож разлоге и знам шта им је воља.

[1.15] Требало би дакле да буде да се држите Исуса Христа каквог сте од мене преузели и прихватли и да ходите по јеванђељу које сам вам верно проповедао,

[1.16] и да у њему пустите дубоке корене и будете чврсти у вери, како вас све научавах у духу нашег Господа Исуса Христа, живог Сина Божјег, који влада с деснице Оца вечног.

[1.17] Али пак какви сада хоћете да будете, постајете противници Христови и Његове речи.

[1.18] Шта то хоћете? Да поново постанете робови и слуге закона и греха и смрти, од којег се ослободисмо Исусом Христом.

[1.19] Слушајте ме, кажем вам: Припазите добро да се не померите и не изгубите вашом филозофијом и отрцаним учењем оних међу вама који се више плаше Римљана и слепих Јудеја него Господара славе, који нас избави и кроз кога постасмо и ми и небо и земља и све ствари.

[1.20] А кад сам био међу вама, упитали су ме ваши филозофи која је разлика између Бога и Његовог Сина Христа. А ја узех реч и казах им:

[1.21] Слушајте браћо! Бог је један и Христос је један; јер ако има само једног Бога, онда једино има само једног Христа. Која је онда разлика између Бога и Христа? Бог је љубав, а Христ је мудрост у Бога или светлост, истина, пут и вечан живот.

[1.22] У Христу живи телесно сва пунина Божанства, и ми смо савршени у Њему, јер је Он основа и глава сваке власти, моћи и силе, над поглаварствима, а и кнез над кнежевима земаљским.