Није ли Помазаник већ дошао?

[4.1] Ја казах: "Како да не, ово што си сада веома добро објаснио, знао сам већ одавно и, уствари, само си се беспотребно трудио да Ми објасниш. Али Ја остајем при своме и не испуштам из вида девицу Марију.

[4.2] Зашто ли Пророк рече [Ис.9:6-7]: "Роди нам се дете, даде нам се син коме је власт на његовим раменима и Он се зове: Дивни, Саветник, Силни, Јунак, Отац, Вечни, Мир, Кнез. Да Му власт буде велика и миру да нема краја на престолу Давидовом и у царству његовом; да га учврсти и ојача судом и правдом сада и вечно. Ово ће учинити ревност Господа Саваота."

[4.3] Какво је то дете и какав је то син који нам је дат? Да то, ипак, није дечак који се родио у Витлејему у стаји? Јер такође стоји написано: "У Витлејему у стаји ће се Јеврејима родити цар; тај ће основати ново царство, коме вечно неће бити краја." Како ли ти, кабалисто, схваташ то све?"

[4.4] Збуњено погледаше једни друге и рекоше: "Али откуд дечак овако познаје Писмо, када постоји само неколико преписа, а потпуних има можда десет и за сваки знамо где је и ниједан непосвећени не може доћи у њихову близину? Самарићани имају још један, једанаести, али који је потпуно погрешан и садржи многе додатке, који су једино чисто оријенталско песништво."

[4.5] Потом Ме упита један заједљивац: "Хајде, реци ти мени што ћу те сада питати: Где и када си овако савршено научио Писмо, а поготово Пророке?"

[4.6] Ја казах: "О томе да Ме питаш имаш права исто онолико колико и Ја тебе да питам како то да ти, као свештеник, Писмо још ниси научио, нити у речи, а још мање у делу. Дај Ми одговор на оно што те питам и зашто ти је плаћено, а о свему осталом имаш само мало да се стараш или нимало, јер те није коштало ничега, нити труда, нити времена, нити и најмање бриге или било које друге жртве.

[4.7] Уосталом, вама и вашој школи овде у Јерусалиму, изгледа, баш ни не служи на част када вас зачуђује очито образовање неког дечака из Галилеје, па тако показујете да су ваши дечаци тек нешто изнад животињског света."

[4.8] На ову Моју жестоку примедбу римски повереник поче гласно да се смеје, а ни Симон није сасвим могао да се уздржи. Заједљивко оде и у позадини седе озловољено на клупу.

[4.9] Затим поглавар једне синагоге из Витлејема, који је такође био присутан, рече: "Већ видим да ћу овде ја морати да помогнем, иначе нећемо изићи на крај са дечаком. Он сада има право да нас испитује недељу дана и, волели ми то или не, морамо да му полажемо рачуне. Ако нам већ са претпитањем задаје толике муке, тек нам се ваља приправити за следеће и главно питање.

[4.10] Разума има доста, здравог хумора такође и зато с њим нећемо завршити док год не добије што хоће. Он би, коначно, хтео да зна право стање ствари о оном рођењу пре дванаест година, које се догодило у овчијој стаји у близини Витлејема, и ја му га могу дати, јер сам још тада, као и сада, био поглавар тамошње синагоге."