Када сам тако добио довољно простора, на знак књижевника да могу почети да говорим и да питам шта год хоћу, а да ће они по дужности одговарати, почех опет са постављеним претпитањем и казах: "Ваше наизглед сигурно постављене речи не могу море умирити нити хучећим ветровима заповедити да ућуте. Само слеп не примећује знакове овог времена и зато што је потпуно глув не чује моћну тутњаву грома повести овог најзнаменитијег времена целе Земље. Већ и Кармел и Сион пред приспелим Царем Славе сагибају главе и Хорив из својих висина даје мед и млеко, а ви, који бисте најпре о томе морали да знате и ишчекујући народ да обавестите, не знате ни слова." – Дечак Исус у храму, Глава 3, параграфа 1