Исусово питање у вези са рођењем у Витлејему и опречан одговор једног књижевника

[2.1] Међутим, један даровит дечак не обори главу, па рече: "Све деловање у великом Божјем свету обасјано је дању најсјајнијом светлошћу Сунца, а чак ни ноћ није никада толико мрачна да не би могло ништа да се види. Због чега би баш ова важна наука, која би човеку јасно и светло требало да покаже пут до истинског спаса, морала бити толико замршена и ниједној души разумљива?"

[2.2] А дечак који је ово замерио старешинама, био сам управо Ја па сам их тако довео у велику нелагодност, поготово што је сав ту присутни народ почео да Ми даје за право говорећи: "Тако нам Бога Аврахамовог, Исаковог и Јаковљевог, па овај дечак је зачуђујуће паметан! Треба му омогућити да и даље расправља са старешинама и књижевницима! Хајде да за њега ставимо богат прилог у сандучић Божји."

[2.3] Један веома богат Израелац из Витаније (то је био отац Лазара, Марте и Марије, који је тада још увек био жив) иступио је и дао за Мене прилог од тридесет фунти [1 фунта = 560g] сребра и нешто злата само зато да бих могао што дуже расправљати са старешинама и књижевницима.

[2.4] Старешине и књижевници, наравно, ову велику жртву веома радо прихватише, па Ја тако добих могућност да са старешинама водим један посебан и нечувен разговор.

[2.5] Из Исаије је било прво, већ споменуто претпитање, на које је уследио нејасан и тајновит одговор и оно је дало повода за следећу дугу расправу, коју ћемо сада изложити. Ко год је буде читао срцем пуним чисте љубави, веома много ће учинити за своју душу и дух.

[2.6] Пре него што смо дошли до веће расправе и будући да сам имао добро плаћену слободу да причам, вратио сам се на претпитање започевши да пропитујем старешине и књижевнике о појединим тачкама у вези с тим.

[2.7] Претпитање је било из Исаије, 7. глава, 14. 15. и 16. стих, који су гласили: "Тако ће вам сам Господ дати знак: гле, једна девица је бременита и родиће сина и даће му име Емануел. Масло и мед ће јести да би знао да одбаци зло и изабере добро. Али пре него што дечак научи да одбаци зло и изабере добро, земљу, која те доводи до ужаса, напустиће њена два владара."

[2.8] Први део претпитања односио се, само по себи разумљиво, на то ко је девица и ко је њен син Емануел и када ће се родити у свету. То време мора да је близу пошто су у земљи Јаковљевој већ више година свргнута њена два владара и сада су јој многобошци господари. Да није можда Емануел о којем је Исаија пророковао управо онај дечак који се родио пре дванаест година у стаји у Витлејему и то од девице Марије која је била заручена за тесара Јосипа, али још увек не као жена већ као храњеница по старом обичају храма, и због којег су мудраци са Истока дошли да би га као обећаног великог цара Јевреја поздравили, те о коме су Ана и Симеон у храму, при његовом обрезању, дали велико сведочанство?

[2.9] Сад на ово не баш безначајно претпитање поче један старешина, један прави властољубиви шкртац, брбљати неку најзамршенију којештарију, коју ни не желим да објавим, јер Ми узгред још и рече да сам лоше васпитан дечак пошто већ знам шта значи родити се из жене.

[2.10] Овоме се успротивио само један млађи, мало љубазнији књижевник приметивши да то не мора бити знак лошег васпитања јер, посебно у Галилеји, дечаци сазру раније него у запуштеном Јерусалиму, где не влада ништа друго до раскош и велика размаженост. Могао би Ми се, дакле, дати бољи одговор јер јамчи за Мене и јер је мишљења да сам са односима "људског саживота" добро упознат. Само би требало да се остали дечаци одвоје и онда да се са Мном поразговара сасвим мушки.

[2.11] Док је старешина мрмљао нешто себи у браду, Ја сам овом љубазнијем књижевнику поставио питање у вези с рођењем у Витлејему, али и он поче нашироко:

[2.12] "Да, ти мој драги, веома мили дечаче, од ове на сву срећу избледеле приче, о којој се некада много говорило, нема ништа. А исто је и са нејасним пророчанством Пророка Исаије који је пророковао само за своје време, и то увек у веома нејасним сликама. Јер чини ми се, како сам сазнао, да су родитељи након што је Ирод у Витлејему погубио децу – када је сигурно био заклан и њихов цар Јевреја, кога су и са Истока поздравили – побегли негде изван Јудеје и можда више нису ни живи, јер се о њима касније ништа није чуло.

[2.13] Ипак, мора да је ту нечега било, јер је то тада побудило много пажње. Али чудновато, неколико година после тога све је потпуно потонуло у море заборава, тако да то данас више нико и не спомиње, па зато није ни вредно о томе даље причати. Симеон и Ана су били двоје познатих старих занесењака, који су у храму неким дечацима давали месијанске поруке једним тако тајанственим гласом да су многе слабе родитеље сасвим залудели.

[2.14] Када је Бог Мојсију на Синају давао законе, тресла се готово цела Земља, а и догађаји у пустињи трајали су пуних четрдесет година, па је зато готово сав свет морао признати Јеховину свемоћ. А како ће се тек показати Помазаник [Месија]? Има да се тресе сав свет и то много више. О Њему је Давид певао: "Начините капије широке и врата света висока да би Цар Славе ушао! Ко је тај Цар Славе? То је Господ јак и силан, Господ моћан у боју! Начините капије широке и врата света висока да би Цар Славе ушао! Ко је тај Цар Славе? То је Господ Саваот, Он је тај Цар Славе!" [Псалам 24].

[2.15] Тако ти је то, мој мили дечаче, са оном витлејемском причом у вези очекиваног Помазаника, која је сада сасвим заборављена, а то ћеш, сигурно, и ти увидети. Сети се само како га је Давид најавио и шта треба да се уради кад Цар Славе из неба буде дошао Јеврејима, а и сети се: све Јевреје ће, сигурно више година пре тога, подстицати велики Пророци – као што је Илија, који ће онда ићи пред Господом Славе – како би урадили онако како је то велики цар Давид наложио и како би се припремили за тај страшни долазак свевишњег Бога.

[2.16] Само размисли, мили дечаче, и биће ти јасно да Јехова Саваот неће доћи тако скромно у свет. Зато иди сад и не питај више за такво што!"

[2.17] Тек на ово сам дао горе објављену примедбу, која је богатог човека из Витаније подстакла да за Мене плати право на велику расправу како би Ми омогућио да ставим примедбе и како бих могао опширно да разговарам о Помазанику из Исаијиних списа, јер он је био један од ретких који Цара Славе није више очекивао у олуји и ветру, већ попут Илије благим поветарцем.