Help

jakob-lorber.cc

Гросглокнер

[0.3] Нека два непријатеља ступе ногом на миомирисна темена алпа – сазнаћете и видети како се непријатељи не ретко милују као другови. – Вук, крволочна звер, неретко тражи заиста на планинама своју лековиту травку и у том послу штеди блејеће стадо јагањаца.

[0.4] Ох, осврните се на прве оце отаца на земљи; пребивали су на висинама гора. Са Синаја, небу под облаке, дао сам Мојсију свете плоче, на којима су слободни закони вечног живота били записани и дубоко урезани златним знацима људима прљаве дубине.

[0.5] Не требам вам више казати о свим светим горама, ни о школи виделаца и весника вечног живота из Мене. Само идите чешће на горе и боравите радо на њима, па ћете свагда доживети пунину благослова вечне љубави светог Оца. Кулм [планина код Граца], којег сам вам већ једном препоручио, даће оном који се из љубави према Мени попне на његову зелену главу оно што је Тавор дао Петру, Јакову и Мом Јовану. Но чујте, не "мора", ни "треба", само ко може и хоће нека пође за Мном, свом Учитељу и Оцу, па ће врло брзо сазнати зашто сам народу беседовао проповед неба са горе! Време вам стоји на вољу; но, што пре, то боље, упамтите то, амин! То кажем Ја, Отац, пресвети, пуном љубављу вама. Слушајте, амин, амин, амин!

Песма о Гросглокнеру

[0.6] У чистих чистијој земљи, / тамо где чистији дувају ваздуси, / где у љубазном и оданом савезу, / браћа иду заједно, / тамо и штрче изнад облака / љубазно тмурни узвишени сведоци, / који носе велика бремена, / жртве такође које се успињу.

[0.7] Међу тим многим сведоцима, / који украшавају земљицу, / показује тихом узвишеном ћутњом / јасно смутње великих. / Тог сведока многи знају, / надалеко се о њему прича, / но колико њих га спомињу / овде се не осврћемо.

[0.8] Како је кршевит, расцепан, / и како високо штрчи, / какав је у свом подножју, / колико снега и леда носи – / то овде нећемо решавати, / него што див каже, / овде ће се открити кратко. / Па тако знај, ко ту пита:

[0.9] Чему корист таквим висинама? – / Такве висине многоструко користе: / Када разљућени дувају дуси / и у злу се распаљују, / вашој земљи прете ватром, / све на њој да униште хоће, / јест, гневним ватреним пламенима / већ по коју траву угљенишу,

[0.10] гле, ту високи стражар хвата / далеко с хиљаду руку око себе / све те подмукле родове / чвсто и хладно без смиловања / као "о крагну", како кажете, / привлачи их себи са свих страна, / онда се ни један не усуђује да мрдне / ни један даље да се шири.

[0.11] Када их је привукао себи / све те зле реметеље поретка, / који су Земљу тако често лагали, / њих, земљине умножитеље лудила, / тада их тек сасвим хватају / чете мировних духова, / и о лед их сусталима брусе, / тупима за жељу да даље убијају.

[0.12] Сада претворени у снег и лед / леже трилионима / већ као висински украс оседели / на хладним престолима власти. / Гледајте Глокнерово корисно владање, / гледајте како служи поретку, / отуд његова храпава обличја / зато и тако високо штрчи.

[0.13] Но само за то / заиста није створен / да праведно свагда кажњава / злих духова немирне чете. / Шта још све има у себи / шта још све врши, / смислићемо у великом / и корисно и мудро расветлити.

Обичан Импресум