[2.26.1] По тој беседи из Мене даде се Хенох сместа до узвишеног Абедама и захвали Њему из дубине свога срца заиста сходно великој сабатној беседи.

[2.26.2] Узвишени Абедам рече му на то: "Ну, виде ли и живо се увери колико ташта беше твоја ранија бојазан.

[2.26.3] Овако како си сада чисто беседио из Мене, управо тако ћеш и убудуће у Моме имену говорити народу, који су твоји оци, матере, браћа, сестре и деца сваког рода.

[2.26.4] Гле, такво што је твој главни посао од сада сваког Сабата. И ако ти будем негде показао да негде јесте неко који се окренуо од Мене и усмерио је своје око напоље према свету, онда пак иди сваког дана тамо, зови залуталог у Моме имену и стави његове ноге опет на прави пут покајања, понизности и љубави према Мени.

[2.26.5] А ако се такви случајеви можда буду множили тако да немаш довољно времена онда изабери у Моме имену једног способног из твоје школе и пошаљи га ваљано опремљеног тамо, и при томе буди без бриге јер Ја ћу бити с њим колико и с тобом.

[2.26.6] На кога у Моме имену положиш руке, тога ћу и одмах испунити Својим духом, и он ће прорицати једнако теби, и разгореће се у ревности љубави према Мени да ће му се повинавати сва трава, све жбуње, све дрвеће, горе, воде, ветрови, ваздух, ватра, земља и све животиње као сада самоме теби као првосвештенику.

[2.26.7] Ко се одмах поврати, њему ће Моја милост, љубав и смиловање доћи у сусрет више него на пола пута.

[2.26.8] А ко ту буде оглушио срце и ухо, и затворио своје око пред вама, над њим махни седам пута Мојом шибом у својој руци.

[2.26.9] Ако се ни тада не врати, онда га изгнај напоље из заједнице; па када се плачући и кукајући поново буде хтео вратити пун кајања у срцу, тада га погледај, зграби његову руку, усправи га до себе, доведи га овамо, приреди гозбу и позови их много како би међу вама у Мојој Очинској љубави била велика радост што је један изгубљени опет нашао себе и вратио се своме Оцу у његовоме срцу.

[2.26.10] Заиста, Ја ти кажем: ако се један који је дубоко пао опет потпуно врати, онда да му се радујете више но деведесет деветорици праведних којима није потребан повратак.

[2.26.11] Јер ако је неко жив и остаје жив, то није више но поштено; ко је у светлости, њему није тако лако да залута.

[2.26.12] Судбина слабих дашта је у томе да носе само мало на ваљано обасјаним путевима.

[2.26.13] А ако јаком дам да носи тежи терет у ноћи, а он промаши пут и не чује ваш зов и ако дуго лута и не доспева до мете осим што опажа близину пропасти и смрти, па онда ипак сам од себе крене назад тегобним путем и доспе плачући до вас и ви тиме поново нађете брата кога сте одвећ оплакали и сматрали вечно изгубљеним, као Ја изгубљеног сина – реците зар то није више од деведесет деветорице који својим ногама, дашта сасвим исправно, никада нису крочили преко кућнога прага?

[2.26.14] Зато треба веома да се радујете једним који беше изгубљен, јест, који беше мртав а поново је оживео.

[2.26.15] Праведник нема разлога да плаче зато што га стиска само лако бреме; а ко има велико бреме за вратом, и падне с бременом, па плаче под бременом, зар ће неко бити толико камена срца да му га није жао и зар неће учинити све да му опет помогне колико год могуће.

[2.26.16] А ако то не може и ако на своју велику жалост мора да гледа како пали брат под теретом гине, како ће му бити око срца?

[2.26.17] А ако се тада неочекивано пали брат поново дигне, ко неће одмах од велике радости прискочити, брата кога је сматрао мртвим притиснути о своје срце, сместа га одвести у свој дом и приредити му велик окрепљујући обед?

[2.26.18] А зато Ја овде свима вама кажем ово да лутајуће силно опоменете, и оног који је нестао вашим очима да потражите по сили све Моје љубави у вама.

[2.26.19] Но шибом нека нико не маше над својим братом док му Ја не будем довикнуо: Сада га кори ватром своје љубави, нека иде из заједнице да се због њега нико не би саблазнио, али твоје срце нека га прати до накрај света.

[2.26.20] Твој задњи опроштајни поглед, као сваки ранији, нека твоме лутајућем брату поручује да је он твој сироти, стиснути и пали брат, и да је једнако теби, мада утучен, син Моје љубави.

[2.26.21] Гнев да вам буде потпуно стран, и свака клетва далеко била вашим устима и двоструко даље вашем срцу.

[2.26.22] А како се будете опходили једни према другима, тако ћу се и Ја опходити према вама; ко буде грешио пред вама, грешиће и преда Мном.

[2.26.23] А уколико га осудите, онда ћу га истина и Ја осудити, но како, то знам Ја.

[2.26.24] А ви због тога нећете избећи вашем суду, – а какав суд? – То Ја знам такође.

[2.26.25] И сада ти кажем, љубљени Хеноше, одмах опреми једног весника и пошаљи га у крај који лежи између поноћи и јутра јер тамо ужива један брат са женом из дубине; зове се Хоред, а жена Наеме; он не зна шта је овде, зато поручи му да га Ја зовем, због тога сместа да долази, амин."