[1.9.23] И ту и тамо такође остаху лежати и друге свакакве крхотине на површини и у дубинама и у морима земље знаком Божје моћи и силе а и као непосредни сведоци превеликих дела смилујуће љубави.

[1.9.24] И гледај и чуј даље и разуми ваљано шта се потом догодило: Када вечна љубав прихвати захтеве и овако већ унапред задовољи великој светости Божјој, тада Божанство благим шушњем и дахом, опет разумљиво једино љубави, обзнани Своју свету вољу и рече говорећи благим гласом следеће:

[1.9.25] "Гле, Твоје велико милосрђе се уздигло у Мени и стало пред Моје свевидеће очи, и Ја спознах у миру Своје светости Твоју велику честитост и вечну верност, и избројах капи кајања Адамовог и капи жаљења Евиног и сасвим се сажалих Твојим великим смиловањем.