[1.9.17] И сада гледај и чуј даље шта смилујућа љубав тада рече и учини, прими речи љубави у Њеној моћи и гледај велика дела милосрђа у Њеној сили и чуј и разуми добро речи које овако гласише:

[1.9.18] "Велики, свемоћни Боже васцеле моћи, васцеле силе и васцеле светости! Повуци Свој велики гнев и угаси огањ Своје свеуништавајуће јарости и саслушај у миру Своје светости речи Своје вечне љубави, која је сам живот у Теби, вечна као Ти и моћна и силна као Ти из Ње и Она из Тебе, и дај, не уништавај живот у Њој и Себе Њом, него помилуј, претпостави милост правди, и допусти љубави да задовољи Теби, и захтевај окајање за своју повређену и огорчену светост, и Твојој љубави никаква жртва неће бити превелика коју би Ти од Ње искао да вечно окаје Твоју светост!"

[1.9.19] И сада види и чуј и разуми добро шта се затим догоди и шта Божанство одговори! Утихну огањ и из свих пространстава духну благи дах помешан са још јако грувећом грмљавином кроз разлетеле крхотине разложених светова, које попут великих муња горећи севаху с краја на крај неизмернога, и љубав разуме грмљавину Божју која снажно рече: