А сада и Адам примети шта се догоди под дрветом и веома му се допаде друга Ева и не примети да је то само змија. И гле, тада се и он распали жудњом, пожудом за другом Евом, узе плод из Евиног крила, изневери своју љубав и наслади се забрањеним плодом из крила Евиног страсно и похотно, и сладећи се препозна себе као првога који се изгуби великом сујетом своје слепе себичности у царству светлости вечне љубави и који паде у море гнева вечно неумољиво усмрћујућег Божанства. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 8, параграфа 11