Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.7.7] И сад види и схвати што још нико није видео ни схватио: Вечна љубав узе број из себе, и број бејаше поредак и вечни закон у себи из којега и у којем сама вечно постојаше, постоји и постојаће у својој моћи и сили светости Божје. Онда узе глину попут кајмака згрушаног млека и обликова руком своје моћи и руком своје силе према броју свога поретка првога човека и духну му кроз нос живи дах, и дах у њему поста душа жива и душа испуни сасвим човека који поста према броју поретка којим посташе духови и посташе светови у просторима и земља и све што је на њој и месец и сунце.

[1.7.8] И сада гле, овај први човек на земљи који потече из руку моћи и силе вечне љубави зваше се из уста смиловања и милости "Адам" или "Син Смиловања и Милости".

[1.7.9] И сада пази добро: Овај Адам беше уместо првога палих духова. Не дозволи му се знати ко је. И гле, беше му досадно пошто не спозна себе, а и не нађе ништа што би било налик њему.

[1.7.10] И гле, тада га, невидљиво његовим слепим очима душе запахну вечна љубав и он први пут заспа у љупкости смилујуће љубави, и љупкост смилујуће љубави обликова у срцу Адамовом, готово као у слатком сну, прилику налик њему изузетно лепу и љупку.

[1.7.11] И вечна љубав виде да Адам нађе велику радост у себи унутарњим посматрањем својега другога ја. Тада га такне смилујућа љубав са стране где му беше дато срце подобно срцу Божанства ради примања љубави и живота из љубави у Богу и узе му љубав према себи да би сама себи спремила дом будућим законом смилујуће љубави и постави љубав према себи, која му се у њему веома допађаше, изван његовог тела оваплоћену и назва је "Каива" или као што сте већ навикли да кажете "Ева", то јест предображено избављење од љубави према себи и отуд потичуће поноворођење.

[1.7.12] И гле, тада га такну смилујућа љубав и пробуди га да види његову љубав према себи ван себе. И она виде да му се веома допаде гледање његове љубави ван себе и да беше понасве весео. И љубав ван себе, која се сада звала Ева, уживаше у Адаму и нагињаше се к њему и слеђаше сваком његовом покрету.

[1.7.13] И гле, тада вечна љубав први пут ослови Адама: "Адаме", и он рече први пут: "Ево ме, Господару славе, моћи и силе."

[1.7.14] И вечна љубав рече поново: "Гле, твоја помоћница", и Ева одговори: "Гле, Господару, слушкињу послушну крај ногу Твога сина и чека његове заповести."

[1.7.15] И гле, смилујућој љубави се веома свиде дела Своје моћи и силе према милости Свога смиловања и збораше и поучаваше их о свему и учаше их познавати, именовати и користити све ствари. Па када разумеше, познаше и оспособише се, поново им рече смилујућа љубав: "Гле, све сте научили, сада знате све и смете употребити све осим једно, и ово једно ћу вас сада учити и ставити у вас силу рађања и размножавања, али то смете употребити тек пошто поново дођем и нађем вас обучене хаљином послушности, понизности, верности и праведне невиности. Тешко вама ако вас нађем наге! Одбићу вас и смрт ће бити последица!"

Обичан Импресум