[1.7.3] Тада се раздвојише облачине и спустише се к миру полова и појас земље би слободан, и сунце виде себе у водама и земља захвално врати примљену светлост у широко крило сунца и виде широко отвореним очима месец како се купа у изливеним зрацима милости вечне љубави из сунца.

[1.7.4] И гледај и слушај даље: Земљи беше пријатно јер беше испуњена љубављу смиловања и виде њенога љубимца, месеца, како кружи око ње. И љубав рашири своје широке груди дахом смиловања као да још једном хоће пружити детету своју дојку пуну млека милости, али гле, млеко згруша топлотом смилујуће љубави и поста чврстим тлом, и уздизаше се над морима, и мора потонуше поново у дубине и беху као вода која се издваја кад згруша млеко ради умирења садржанога гнева према соли милости по смиловању љубави из Бога у својој сили и моћи.