[1.7.11] И вечна љубав виде да Адам нађе велику радост у себи унутарњим посматрањем својега другога ја. Тада га такне смилујућа љубав са стране где му беше дато срце подобно срцу Божанства ради примања љубави и живота из љубави у Богу и узе му љубав према себи да би сама себи спремила дом будућим законом смилујуће љубави и постави љубав према себи, која му се у њему веома допађаше, изван његовог тела оваплоћену и назва је "Каива" или као што сте већ навикли да кажете "Ева", то јест предображено избављење од љубави према себи и отуд потичуће поноворођење.

[1.7.12] И гле, тада га такну смилујућа љубав и пробуди га да види његову љубав према себи ван себе. И она виде да му се веома допаде гледање његове љубави ван себе и да беше понасве весео. И љубав ван себе, која се сада звала Ева, уживаше у Адаму и нагињаше се к њему и слеђаше сваком његовом покрету.

[1.7.13] И гле, тада вечна љубав први пут ослови Адама: "Адаме", и он рече први пут: "Ево ме, Господару славе, моћи и силе."

[1.7.14] И вечна љубав рече поново: "Гле, твоја помоћница", и Ева одговори: "Гле, Господару, слушкињу послушну крај ногу Твога сина и чека његове заповести."

[1.7.15] И гле, смилујућој љубави се веома свиде дела Своје моћи и силе према милости Свога смиловања и збораше и поучаваше их о свему и учаше их познавати, именовати и користити све ствари. Па када разумеше, познаше и оспособише се, поново им рече смилујућа љубав: "Гле, све сте научили, сада знате све и смете употребити све осим једно, и ово једно ћу вас сада учити и ставити у вас силу рађања и размножавања, али то смете употребити тек пошто поново дођем и нађем вас обучене хаљином послушности, понизности, верности и праведне невиности. Тешко вама ако вас нађем наге! Одбићу вас и смрт ће бити последица!"