[1.6.4] Али гле, и сунце такође има своје полове, из којих се сва његова светлост и топлота из средишта мирноће милости излива преко свег његовог обима, и да нема мирноћу полова, не би имало ни светлости; јер гле, мирноћа је незаобилазно потребна за пријем светлости и топлоте и мора бити као мирноћа љубави у Богу. Само из мирноће настаје примљивост животу и светлости.

[1.6.5] И гле, када је ваздух миран, тада је и чисто и ведро на земљи. Али када дувају јаки ветрови на све стране, онда брзо долазе црни облаци и пригушују светлост.

[1.6.6] Ваше жудње су као ветрови којима вас окружују бриге свих врста, које спутавају ток светлости милости у вама попут облака које ветрови наносе спречавајући зрацима сунца да падну на земљу.