[1.6.11] И још ће напослетку проћи звезди падалици, које се избацују из милости и буду одбачене своје ништавности ради и изједене путем плена милости, јер украдена светлост ће их уништити вечно и убудуће их више неће бити попут плодова дрвета који прерано избијају на светлост пре него што их љубав очврсне, и будући да немају чврстину, јер је веза љубави недовољна, постају све слабији, па падају са дрвета и газе их, и пропадају.

[1.6.12] Ево гле, ту пред тобом су ти откривена сунца, земље, месеци, комете и звезде падалице у свем свом бићу и значењу, па тако и све појединости од највећег до најмањег. –