Гле, када посташе сва сунца са својим земљама преко моћи смилујуће љубави вечнога и бескрајнога Бога, тада још немаше светлости, ни сјаја, ни треперења, ни светлуцања, јер беше још ноћ над сунцима и земљама и месецима. Но, вечна љубав у средишту сунаца спусти малу искру Своје милости. Ова искра обасја брже но велика муња мрачне масе и гле, засијаше и обасјаше земље великим сјајем, као што светле до овога часа и као што ће светлети све докле им се не узме искра милости. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 5, параграфа 29