Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.5.28] Јер гле, Моја деца морају бити посвећена у све дивне ствари које њихов свети, љубазни Отац има да дарује својој деци која га препознају и љубе једино Њега изнад свега и међусобно се љубе из љубави свога Оца.

[1.5.29] Гле, када посташе сва сунца са својим земљама преко моћи смилујуће љубави вечнога и бескрајнога Бога, тада још немаше светлости, ни сјаја, ни треперења, ни светлуцања, јер беше још ноћ над сунцима и земљама и месецима. Но, вечна љубав у средишту сунаца спусти малу искру Своје милости. Ова искра обасја брже но велика муња мрачне масе и гле, засијаше и обасјаше земље великим сјајем, као што светле до овога часа и као што ће светлети све докле им се не узме искра милости.

[1.5.30] И гле, тада засијаше и земље и месеци, који су распоређени сунцима у праведноме броју, и љубав их надахну силом и моћу Божанства; и гле, светлост дрхташе на сунцима, мора земаљска се узбуркаше и завртеше у својим таласима, а ваздух и ветрови струјаху и дуваху над земљама попут Духа Божјег над водама смиловања и месеци се моћно узвисише над својим земљама којима су припали као плод дрвету и почеше око њих да круже у великим круговима као стални пратиоци свог настанка; и где их бејаше много, ујединише се у чрсте кругове за знак дечије љубави, која нетремице треба да гледају лице свога Оца као месеци своје земље да се због њихове крхке природе не отргну из својих кругова и пропадну.

[1.5.31] Јер гле, месеци нису чврсти, већ врло крхки и налик су пени морској када очврсне и голи су и без воде и ваздух земље тамо је као вода земаља и ваздух је сличан етеру између сунца и земаља, и месеци су одређени да приме похлепне, да држе духове материје и да провере њихову постојаност, и да их сазру за пријем милост.

[1.5.32] А тло земље јесте милошћу ублажени део Божанске срџбе и обухвата чрстим везама заблуделе духове све до одређеног времена њиховог несвесног одрешења када ће бити стављени у нежнију, али за њих ипак довољно чврсту материју, и то појединачно везани, из које затим, пробуђени вечном љубављу, могу изићи; и мора и воде су их пуни да би се понизили, и ваздух их је пун да би се прочистили, и вечна љубав јесте у свему облик, али срџба Божанства само је ублажена на земљи а не и потрта.

Обичан Импресум