[1.5.24] И гле, Дух Божји у својој сили дуваше благо над водама и воде се поделише и Бог рече из своје љубави и Његова љубав би реч и реч сиђе у дубину дубина и лебђаше над водама и воде се поделише као капи росе и разделише се великим и малим по броју изгубљених, којих нема краја у свим пространствима бесконачности.

[1.5.25] И гле, задња кап, која оста, би унутарња у водама и унутарња смиловања и та се не распореди, него оста где оста и би одређена средиштем и позорницом највећег дела вечне љубави.