Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.5.16] Тада се зачудише војске безбројних те наста велика радост и славље међу њима видев моћ Божју у љубави и видев љубав у себи и силу која их створи, те се спознаше и спознаше љубав и спознаше Бога.

[1.5.17] Уто крену Божанство, те се створени уплашише пред Њим, и љубав виде њихов страх и виде да је њихов страх праведан, а страх им би послушност, а послушност понизност, а понизност њихова љубав, а љубав њихов закон, а закон њихова вечна слобода, а слобода њихов живот и живот њихово вечно блаженство.

[1.5.18] И гле, вечна љубав им се обрати и они разумеше реч. Тада им се одрешише језици и прва реч, која им потече са усана, би љубав. И Божанству се допаде њихов говор тако да Божанство преко љубави крену, и кретање се обликова у створенима и облик поста звук и звук би друга реч и зваше се – Бог.

[1.5.19] И тек тада створени беху савршени. И љубав рече створенима: Први међу вама се изгуби, зато Ја преузимам његово место и бићу вечно међу вама.

[1.5.20] Онда се поново одрешише њихови језици, па преклонив колена мољаху се љубави. –

[1.5.21] Гле, шта је све потом чинила љубав и Бог у љубави и љубав у Богу. Љубав жаљаше за изгубљенима, али Божанство се затресе у свом гневу и зачу се велик гром у свим пространствима бесконачности Божјим и гром продре све до нутрине вечне љубави и само љубав разуме гром Божанства и гром буде у њој реч која рече: Сва моћ нека ти је подређена, делуј како хоћеш и реци "да буде" и биће.

[1.5.22] И гле, то такну љубав у Својој суштој дубини те потече прва суза из ока вечне љубави, и ова суза потече из срца Божанства и зваше се и зове се и вечно ће се звати смиловање.

[1.5.23] Од ове сузе поста велика вода и ова вода се изли у сва пространства бескраја и изли се у дубину дубина срџбе Божанства и ублажи огањ јарости Божје.

[1.5.24] И гле, Дух Божји у својој сили дуваше благо над водама и воде се поделише и Бог рече из своје љубави и Његова љубав би реч и реч сиђе у дубину дубина и лебђаше над водама и воде се поделише као капи росе и разделише се великим и малим по броју изгубљених, којих нема краја у свим пространствима бесконачности.

[1.5.25] И гле, задња кап, која оста, би унутарња у водама и унутарња смиловања и та се не распореди, него оста где оста и би одређена средиштем и позорницом највећег дела вечне љубави.

[1.5.26] И гле, ова задња кап би земљом на којој ти и твоја браћа пребивате. А од других капи посташе сунца, земље и месеци свих врста, којима нема краја. И гле, тако је створено видљиво небо са својим звездама, сунцем, месецем и видљива земља с морима и чврстим тлом.

[1.5.27] И погледај и подигни очи, и спознаћеш чуда вечне љубави. Свагда видиш светлост сунца, сјај месеца и треперење и светлуцање звезда у својим разноликим положајима које називате сазвежђа; такође видиш различите облике у свим царствима природне земље, али још нико није пронашао и правилно схватио шта је и откуда светлост сунца, како га је добило, и откуд сјај месеца и треперење и светлуцање звезда и њихови различити положаји и сви облици на земљи.

[1.5.28] Јер гле, Моја деца морају бити посвећена у све дивне ствари које њихов свети, љубазни Отац има да дарује својој деци која га препознају и љубе једино Њега изнад свега и међусобно се љубе из љубави свога Оца.

[1.5.29] Гле, када посташе сва сунца са својим земљама преко моћи смилујуће љубави вечнога и бескрајнога Бога, тада још немаше светлости, ни сјаја, ни треперења, ни светлуцања, јер беше још ноћ над сунцима и земљама и месецима. Но, вечна љубав у средишту сунаца спусти малу искру Своје милости. Ова искра обасја брже но велика муња мрачне масе и гле, засијаше и обасјаше земље великим сјајем, као што светле до овога часа и као што ће светлети све докле им се не узме искра милости.

[1.5.30] И гле, тада засијаше и земље и месеци, који су распоређени сунцима у праведноме броју, и љубав их надахну силом и моћу Божанства; и гле, светлост дрхташе на сунцима, мора земаљска се узбуркаше и завртеше у својим таласима, а ваздух и ветрови струјаху и дуваху над земљама попут Духа Божјег над водама смиловања и месеци се моћно узвисише над својим земљама којима су припали као плод дрвету и почеше око њих да круже у великим круговима као стални пратиоци свог настанка; и где их бејаше много, ујединише се у чрсте кругове за знак дечије љубави, која нетремице треба да гледају лице свога Оца као месеци своје земље да се због њихове крхке природе не отргну из својих кругова и пропадну.

[1.5.31] Јер гле, месеци нису чврсти, већ врло крхки и налик су пени морској када очврсне и голи су и без воде и ваздух земље тамо је као вода земаља и ваздух је сличан етеру између сунца и земаља, и месеци су одређени да приме похлепне, да држе духове материје и да провере њихову постојаност, и да их сазру за пријем милост.

[1.5.32] А тло земље јесте милошћу ублажени део Божанске срџбе и обухвата чрстим везама заблуделе духове све до одређеног времена њиховог несвесног одрешења када ће бити стављени у нежнију, али за њих ипак довољно чврсту материју, и то појединачно везани, из које затим, пробуђени вечном љубављу, могу изићи; и мора и воде су их пуни да би се понизили, и ваздух их је пун да би се прочистили, и вечна љубав јесте у свему облик, али срџба Божанства само је ублажена на земљи а не и потрта.

[1.5.33] А ово запамти посебно: У средини сунца мирује искра милости и путем огњене срџбе Божанства обасјава свет. У средини земље, пак, налази се искра Божјега гнева налик ватрену змају и свезује злу дружину чврсто као камење, који ће водом милости тек морати да омекшају како би когод могао бити одрешен за другу проверу – за слободу и вечни живот. И сада схвати тајну свога бића и диви се великој љубави вечне моћи и колико пута те је поново родила да би тебе који си био изгубљен поново освојила за вечни живот, за слободу, за закон, за љубав и за светлост, и да гледаш Њено лице, и гле, све ово хоћу да објавим теби и преко тебе многима како бисте коначно једном хтели да увидите колико надасве добра мора да је вечна љубав када толико много, велико и дивно за вас непослушне неуморно чини и трпи. –

[1.5.34] Гле, овако су земље добиле своје кретање око својих сунца и око своје средине преко даха смиловања љубави ради знака да деца све своје поступке треба да уреде по кретању земаља око сунаца и месеца око земаља. И слаби треба да буду као месеци, и јаки треба да буду као земља, и новоређени треба да буду као сунце. И слаби треба да гледају силу љубави, која никада не допушта да падну, ако се као месеци непрестано усмеравају према лицу љубави и када круже око ње са свих страна у мањим круговима, али силом њезином ипак такође бивају повучени у велики круг. И јаки треба да буду као земља самостално се окрећући како би увек били примљиви светлости и топлоти из милости љубави која осветљава и грејући оживљава силом која је у њој како би родили плодове свих врста из дела љубави, којима се могу наситити слаби, и могу се крепити урођени, и могу уживати новорођени. И новорођени из вода смилујуће љубави, у којима је милост савршена, треба да буду као сунце, и њихова светлост треба да оживљава слабе, и треба да оплођава јаке за храну слабих, како би постојала заједница међу децом једног те истог Оца.

[1.5.35] И гле, још дубље треба да видиш како и зашто сам све овако уредио. Гле, месец има мрље и многа тамна места; и земља има хладне, али чврсте полове, и има високе горе, и ниске долине, и има изворе, потоке, реке, језера, и мала и велика мора; и сунце има мрље, велике и мале. Ево гле, ово су све дејства љубави и милости или, подобно, топлоте и светлости, која су вечна љубав и моћ Божанства преко Ње. Зато погледај слабе и месец како су налик, и биће ти разјашњена његова суштина. Посматрај јаке у свим својим поступцима, и пред твојим очима биће ти откривена земља. И од једног до другог пола мора постојати крута мирноћа духа у љубави ка љубави како би се све што окружује дух кретало по устаљеноме поретку и тако деловало за заједничку сврху вечног одржања. Јер гле, све зависи од мирноће, без ње се ништа не може постићи. И ко није као полови земље, неће продрети своју нутрину као црта између полова средиште земље. И ваша љубав мора да буде хладна као лед полова да будете примљиви свој топлоти Божанске љубави. Јер гле, оно што је топло није примљиво топлоти, али оно што је хладно у својој мирноћи, оно је примљиво топлоти у обиљу и способно је излучивати је у све делове живота. Јер гле, онај који прима топлоту, која је Божја љубав, и задржава је круто у себи и не пропушта је даље преко себе јесте шкрти и разложиће се сам и уништити као лед на ватри. А код онога који је прима као полови и предаје је одмах даље свима који су око њега близу и далеко јесте Божанска љубав на правоме месту и сасвим одговара вољи великога и светога даваоца.

[1.5.36] Ова љубав ће родити много плодова и уздићиће се ка светлости милости и гледаће нетремице неизмерне дубине Божанства, попут полова који прозиру у бескрајна пространства стварања љубави Божје и широко отвореним очима усисавају благе зраке из безмерности свих бесконачних простора у којима круже безброј бића смиловања, свако по својој врсти, те се разгоре у заносу и милини у својој љубави према љубави и за љубав и као сунце сами почну светлети као светлост полова земље.

[1.5.37] Зато ко чврсто остане у средини љубави спознања, што је милост, његове слабине ће се ужарити од љубави из Бога као појас земље и његове руке ће се покретати као реке, потоци и извори, те ће његови поступци утицати у мора Божанскога смиловања, која су посољена милошћу и спознањима вечне љубави и вечнога живота.

[1.5.38] Ево, сад имате кључ отворити и прозрети земљу која вас носи.

Обичан Импресум