Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.5.1] Ко има уши да чује, нека чује, и ко има очи да види, нека види, јер хоћу да вам откријем велику тајну, да видите како вам се ваш драги, свети Отац показује лицем у лице, на уживање братски; јер деца морају да буду посвећена у домаћинство свога исконскога Оца.

[1.5.2] Божанство одвека бејаше сву бесконачност бесконачности прожимајућа сила и бејаше и јесте и биће вечно сама бесконачност. У средишту дубине Божанства одвека бејах љубав и сам живот у Божанству. Али гле, бејах слепа као заметак у мајчином телу. Божанству се, пак, свиђаше сопствена љубав толико да се приљубило сасвим уз своју љубав, те љубави би све вруће у средишту, и божанско бројно мноштво тискаху се к Њој и све моћи и силе навалише на Њу.

[1.5.3] И гле, тада наста велика хука и бука, те се љубав уплаши притиснута са свих страна, толико да љубав задрхта својом нутрином; те када примети, а то хука би звук, и звук поста реч у љубави и реч рече: нека буде светлост! И у срцу се разбукта пламен запаљене љубави и би светлост у свим пространствима бесконачности.

[1.5.4] И Бог виде у себи величанственост своје љубави и љубав се ојача силом Божанства, те се Божанство вечно повеза својом љубављу, и светлост потече из топлоте.

[1.5.5] Гле, затим љубав виде све дивоте у Божанству, којима нема краја, и Божанство виде да је све то у Себе прешло из љубави, а љубав виде у Божанству своје мисли, које јој беху јако пријатне. Тада се љубав поново запали, те силе Божанства захукаше око Ње, и гле, мисли љубави беху такође љубав и беху без броја.

[1.5.6] Онда Божанство виде своју величанственост и љубав осети сву моћ. Затим љубав у Божанству рече: Да величанствене мисли држимо чврсто и изведемо да се ослободе и осете и виде Нас као што их Ми осећамо и видимо и као што их осећасмо и видесмо пре него што светлост обасја њихове облике.

[1.5.7] Тада пређе реч у Божанство, и оно сасвим поста љубав. И гле, затим Божанство рече први пут: Да буде! И посташе слободни духови, чијем броју нема краја, те љубав виде саму себе бесконачно умножену и своју лепоту бесконачно савршену.

[1.5.8] Али сва бића још не бејаху жива и још не осећаху ни виђаху јер још бејаху мимо љубави у Божанству учвршћени облици.

[1.5.9] Па се љубав сажали и миче, и мицање се узнесе, те Божанство ослободи своје затворенике љубави, и љубав проже све. И гле, тада облици оживеше и зачуђено се згледаше и грејаше се на пламеним зрацима Божанске љубави те добише самостално кретање и живахност. Али још се не спознаше.

[1.5.10] Тада љубав поново рече: Учинимо да се спознају да би затим спознали Мене и кроз Мене и Тебе.

[1.5.11] Затим се опет узнесе реч у Божанству и у Божанству зазвеча реч, и реч би закон, а закон беше љубав која се улила у све.

[1.5.12] И гле, тада беху обликовани троје, а из њих потекоше седморо. То троје беху једнаки љубави, светлости и Божанству. И седморо беху једнаки седморици духова Божјих, и зову се и вечно ће се звати: 1. Љубите љубав. 2. Страхујте Божанство које усмрћује да не будете усмрћени. 3. Љубав у вама јесте света, зато се међусобно поштујте као што љубав у Божанству поштује и вас и радује се вама. 4. Свако је своје власништво и власништво љубави Божје, зато нека нико никог не граби. 5. Нека нико никада не крије своје лице пред другим да не види други каква му је љубав, будите као љубав која вас је родила. 6. Ваша нутрина нека буде и ваша спољашњост да у вама не настане рђава побуда. 7. Ваша спољашњост нека је верни одсјај вашег унутарњег огледала, у којем се љубав Божанства огледа, иначе ће се сломити унутарње огледало и ваш лик постаће страшан.

[1.5.13] Тада Божанство у бескрајноме пространству прекршиоцима загрме страховитим судом, те би заповеђено обожавање у највећем страху и би им заповеђена љубав љубави. И беху изнесени у вишњој слободи и могаху чинити по вољи, тако да их ништа не спутаваше у својој слободи, и све до времена када ће се спознати у својој слободи и понизности да би закон постао њихов сопствен, те да буду савршено слободни.

[1.5.14] Тада се спознаше у својој великој моћи и величанству и сјајној слави, и поглавар тих троје, једнак светлости Божанства, разгоре се у својој жудњи не би ли сасвим овладао Божанством. Путем њега се разгоре велики део духова, који посташе преко њега, и преко њих се запали и Божанство у својој јарости као и двоје од троје нижих духова, те бацише злу дружину у дубину дубина своје срџбе.

Обичан Импресум