О, бедни роде, безочно људско биће, мемљиво страшило широке земље! Реци, шта си или шта хоћеш да будеш када ти Бог, Свети, твој прељубазни Творац, којим једино јеси и постојиш, као и све, не значи ништа? Он, који ти је уз то још подарио савршену слободу из превелике љубави како би тебе, изметину пакла, негда привлачио све више уз Његово љубазно Очево срце. Зато, зато мора Он, прељубазни, свети Отац – о велики Боже помози мојој снази, која ме хоће напустити при погледу ових страшила, како бих извршио Твоју свету вољу – да буде клет и заборављен! – Божје домаћинство, књига 1, Глава 35, параграфа 20