Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.35.1] Сада се осврнимо у школу хијене и потражимо наших четрнаесторо школараца и чујмо делотворно још и ту докле је заправо стигло ово племе у овом изузетном училишту за ово кратко, већ знано време у поправљању ћуди.

[1.35.2] Гледајте и памтите добро, нико да нема запушено ухо и затворено око да не чује још снажну реч из чељусти већ знане хијене, такође и тигра, лава, вука и медведа. Јер људи су пуни лажи, ту ни један другом не може рећи нешто истинито, како вам је већ често показало искуство колико су учени у заблуди, када сва њихова крива учења истискују друга, која су често још кривља но истиснута и погажена. Зато и за вас није сувишно да чујете стамене речи из области непритворне природе пуне сржи и снаге те из њих да запишете себи у срце добру забелешку да се из њих увиди колико је истинит, праведан и веран свети, вечни Отац свих вас.

[1.35.3] Јер гле, када време у својој одређености успешно истече, хијена поново ступи сва гневна пред уплашену дружину како би страхом њихове душе што више обратиле пажњу па прозбори од Мене допуштеним разрешеним, опширним језиком из разваљених чељусти, како следи:

[1.35.4] "Устај из смрти! Тако хоће велики, свемоћни Бог и Господар свих Својих безбројних створења. Кратко време је брзо истекло. Брзо су се мењали дани и ноћи над вашим слабим бивањем. Тада када сам вас ја, хијена, водила овамо моћном вољом свевишњега Бога, видесте месец у свом обиљу да вам обасјава кршне стазе врлетних висина све до пећине коју наставамо ја и моја деца и коју смо вам вољно уступили како бисте се ту окрепили у свежој хладовини земље. Сада опет посматрате месец и видите како се поново увеличао и напунио пошто се раније изгубио све до немања своје светлости и постао је тада дете па момак и сада опет налик човеку пун силе и величанства.

[1.35.5] Оно што вам он непрестано показује у кратким роковима препуносмислено и учећи, ваља вам да једном верно подражавате у вашем животу. Ваша овосветска светлост треба и мора спласнути налик светлости месеца како бисте се оспособили – напустив сасвим пређашњу светску светлост, што је ваш горди ум – да примите нову светлост из узвишених небеса, која је истинска љубав без користољубља и отуда милост великога, светога Бога.

[1.35.6] Гле, као што ја сада говорим с вама, тако и свака ствар може проговорити милостивим допуштењем одозго. А ако останете окорела, властољубива срца, падните пред нас опоменув се ове беседе и мислите колико дубоко стојите под нама, а колико високо деца Божја над нама.

[1.35.7] Јер реците коју животињу сте икада видели да влада над другом? Коју животињу сте видели да присваја што? Коју животињу сте икада видели да отима од друге? Или да ли сте нас икада видели да се убијамо међусобно, или да лажемо и варамо, или да блудничимо само за задовољење сладострашћа?

[1.35.8] Реците, када сте од нас видели да чинимо неку радњу која не би била сасвим у складу с нашом природом?

[1.35.9] Зар не би било поштено да животиње од вас науче корисну употребу својих сила? А сада, као што видите, морамо вам ми крволочне звери тек показати и учити вас кротости и мудру озбиљност живота. О, стидите се, господари света, када је мушица која зуји око мојих ушију мудрија но ви и сав Ханох с десет градова; јер премда јој је живот ограничен на једва неколико дана и нема видљива трага њеном учинку, ипак је чак у веома кратком року учинила бескрано више но ви од времена Кајиновог са свом вашом изградњом градова и мучењем браће зато што је испунила вољу Божју која влада у њој и радовала се таштом, кратком бивању. Међутим, ви људи, који треба вечно да живите, могли сте заборавити вашу вредност у вама а још више бескрајну вредност пресвете љубави вечнога, светога Бога у вашем духу.

[1.35.10] Ми смртна бића радујемо се захвално муклом, кратком животу, а ви живи радујете се да халапљивим језиком лижете поган смрти.

[1.35.11] О велики, свети Боже, зашто ниси радије створио све саме хијене, тигрове, лавове, вукове и медведе, који свагда врше Твоју свету вољу? И никада ниси требао канити да ствараш и једна једина човека, који је могао заборавити не само Твоју толико пресвету вољу него штавише Тебе самог.

[1.35.12] О погледајте овамо, лепи, глатки људи, погледајте мој застрашујући рундав, бедан облик. Зар није као да је огрнут у ноћ Божје клетве, а ваш напротив у највиши благослов вечне љубави?

[1.35.13] Али како то да под плаштом смрти Творцу жури у сусрет захвалност, а под вашом кожом благослова Њему руг и презир и коначно штавише потпун заборав?

[1.35.14] Отуда долази да сте себе учинили изметином пакла вашом непослушношћу, док моје колено у свем робовању божанске моћи, гредући преко рудина земље многе хиљаде година пре вас, у тешком притиску свог дивљаштва ипак никада није иступило незахвално из поретка упућеног од Бога.

[1.35.15] О, премишљајте ваљано ове речи крволочне звери и узвисите се до достојанства да се зовете само створењима и гледајте да ли ће вам једном успети да вас назову људима, и мислите колико ће још изнад вас стајати деца Божја и да им можете а и требате бити барем слични када већ не исти. – Моја беседа је готова, а ви останите и чујте још други род. Амин."

[1.35.16] И гле, када хијена сврши ову продорну беседу, огроман тигар разјареном журбом скочи пред застрашену дружину, погледа је страховито озбиљно и витлајући хитро својим репом обрати се говорнику и вођи, посматра га продорним погледом неко време, коначно разјапи широм крвничку чељуст па започе да говори како следи говорећи:

[1.35.17] Сиин"! То да ти буде име, што значи ово име да ти говори да си ти син земаљског неба, које је небо животиња које имају душу из огња сунца, која је проговорила вашој души, која је душа из Бога дата вама на велику срамоту преда мном и свим крволоцима шума и жбуња пошто је заборавила великог даваоца, док се наша душа још никад није усудила ни за длаку преко свога поретка, премда смо и ми обдарени истим пет чулима као и ви и имамо памћење, жудњу, и разликујемо земљу и воду, ватру и ваздух, мокро и суво, и разликујемо дан и ноћ, високо и ниско, стрмо и равно, хладно и топло, и имамо и врло оштар вид, пред којим се не може сакрити ни кваран дух, него се пред њим јежи као смртно уплашен пошто пред собом види неумољивог, снажног, храброг судију, који је дошао да га први разоткрије и да сруши његов двор од измета, и да пије његову нечисту крв, како се њом не би опоганиле посвећене планине.

[1.35.18] Видели сте сви сопственим очима шта је снашло војску Татахарову недалеко одавде. Да не мислите да су вас штитили магарци и камиле од нашег праведног гнева? О не, варали бисте се веома ако бисте мислили овако сасвим погрешно. Бог нам је заповедио да вас поштедимо, и међу нама није било ниједног који не би сместа послушао вољу свемоћнога Творца.

[1.35.19] А ви људи који не само што имате пет преплеменитих чула, него уз то још и бесмртну душу и у њој божанска духа, могли сте заборавити Бога и сасвим занемарити Његово пресвето име и вољу?

[1.35.20] О, бедни роде, безочно људско биће, мемљиво страшило широке земље! Реци, шта си или шта хоћеш да будеш када ти Бог, Свети, твој прељубазни Творац, којим једино јеси и постојиш, као и све, не значи ништа? Он, који ти је уз то још подарио савршену слободу из превелике љубави како би тебе, изметину пакла, негда привлачио све више уз Његово љубазно Очево срце. Зато, зато мора Он, прељубазни, свети Отац – о велики Боже помози мојој снази, која ме хоће напустити при погледу ових страшила, како бих извршио Твоју свету вољу – да буде клет и заборављен!

[1.35.21] Погледајте траву! Слави Бога јер у својој немоти зна Бога, а ви у вашој живој слободи не знате ништа о Њему. Јест, гледајте ове горе, гледајте стење, гледајте воде, гледајте нас, јест, све што год може срести ваш вид, уши и друга чула слави и хвали Бога – и сва небеса су пуна Његове велике милости, Његове почасти и Његове бескрајне славе. А чиме сте ви испуњени када сте могли Њега сасвим изгубити из очију и срца?

[1.35.22] Укратко – на крају су моје речи. Не бих више могао дуже да вас гледам и да се суздржавам праведнога беса. Зато вас напуштам по вољи Вишњега и кажем вам само још на крају да – када вас вечна љубав из наших нежних канџи према вашим рукама, које се још пуше братском крвљу, испрати на чистину и постави вас народом на земљи – памтите шта вам овде свиреп Тигар, из чијих очију крволочност, церећи се и жарећи, букти, али спрам вас као јагње, по вољи Божјој рече и показа!

[1.35.23] Учите од природе, када је ваше срце онемело према громком гласу Божјем! Амин."

[1.35.24] И када тигар сврши своју беседу, снажно и делотворно, дође ред на лава, који такође изненада, вребајући иза честара, огромно искочи и заузе чврст положај пред већ нешта охрабреним очима Сииновим, разјапи широм чељуст и, како поменуто, такође прозбори, наиме говорећи: "Чујте, глуви, и гледајте, слепи, тобож властодршци земље, јаки цареви и господари света у вашој немоћи. Шта мислите, шта би била прва обавеза за слободно створење, које самовољно може упражњавати своје силе дароване му од Бога, које ни са чим није нити може бити спутано да размишља из љубави великог свемоћног Творца?

[1.35.25] Гле, ви ме гледате укочено као распршен камени трупац и знате мање од трула пања! Зар не би била прва обавеза да тежите за светом вољом Онога који је и вама, као и мени, дао живот – и то вама бесмртан, а мени смртан – и да је испуните драговољно и тако достигнете изгубљену милост, коју је изјела ваша крупна непослушност?

[1.35.26] Да ли сте ово чинили или чините ли сада? – О не, нисте још никада спознали Бога; и што човек не зна, није ни обавезан – то вам је кукавна утеха! А ја морам да вам кажем и да вас питам како је то заборавити Онога на кога су вас снажно требало да подсећају сваки дан и свака ноћ и гласно да јављају Његово сјајно величанство излазеће сунце, месец и светле звезде.

[1.35.27] Гле, ја сам јак, свиреп житељ овог негостољубивог краја пуног мртва камења и бодљикава трња и жбуња, морам мучно и принудно с моје природе такође свирепо да тражим своју бедну храну и захвално да узмем што ми Божји судови оскудно пружају и често данима морам да трпим ужасну глад. Зато вам кажем: Ако би ми когод у мојој великој невољи дошао у сусрет само с неколико капи воде да угаси моју горећу жеђ и окрепио тим мој сасушени језик, следио бих га захвално као анђео чувар, делио с њим мој задњи залогај и умро бих из љубави према мом доброчинитељу.

[1.35.28] Али ви људи не само што вашу браћу која раде за вас тучете, мучите и убијате него чак сте незахвални Богу, псујете Његов благослов и проклињете Његову милост и изврћете Његову велику љубав у отрован измет змије.

[1.35.29] О Ламеше, Ламеше! Хтео си запалити шуме како би нас уништио што смо били послушни вољи великога Бога. А шта ми да учинимо теби, који си заборавио Бога и који си убио своју браћу, а хтео си пред Праведним да будемо криви за крв?

[1.35.30] Гле, ми не тражимо освету премда добро знамо његове намере. Али само ви незахвални људи хоћете да се светите на невинима. Зато учите од мене бити захвалан и Богу послушан. Тек тада иступите и постаните ким вас је Божја највиша љубав учинила и позвала. Амин."

[1.35.31] И гле, када лав сврши своју реч, дође и вук шуљајући се, започе добру проповед овој сада већ ваљано разбуђеној дружини и опомену је озбиљно обавези послушности и узајамне љубави у Богу и свим Његовим бићима тако што каза:

[1.35.32] "Гледајте овамо! Пред вашим очима и ушима и срамежљивим срцима стојим ја, страшан грабљив вук позван и пробуђен од велике милосрдне љубави свемоћнога, светога Бога, који јесте вечна сила пуна најузвишенијег, савршеног живота из себе и у себи, који је невидљив свим бићима који су се онесветили у Његовој милости јер је Он Пресвети, како бих нагласио Његову свету вољу, кога сте заборавили братоубилачки на тако сраман начин у свој саможивости, себичности, свем властољубљу и отуд и у свем презиру онога што би вас како год могло подсетити на постојање великог Бога и Његову недодириву светост.

[1.35.33] Зато на ваше велико понижење и неизкажљиво посрамљење разбуди вечна љубав баш нас, најпрезреније и најстрашније звери, да вам проповедамо, прво и прво, послушност у свој благости и понизности, и друго, да покажемо вама слепима нашим радњама и владањем, као и сада речју нашег развезаног језика, снажно и продорно вољу Божју вама људима, који треба да будете бесмртни.

[1.35.34] И ова света воља, у којој постоји и постојаће вечно сва сила и моћ, сва мудрост и снага, вечни живот и преблажена и преслатка слобода, гласи овако: Ви сви сте савршено једнаки пред Богом, према томе браћа и сестре. Зато да нико ни не сања неко првенство према осталима. Јер ту ни снага, лепота, младост, старост, врлина, мудрост ни шта било да вам даје право неком преимућству, него да са свим овим предујмовима само свом љубављу и преданошћу прискочите међусобно у божанску вољу и спомогнете хотимице мање обдаренима како би вам била прилика да вежбате божанску врлину вечне вама усађене љубави толико предоброга Творца; јер само из пречисте, превелике љубави дала се тронути Божја свемоћна светост да ствара из себе вас лоше, незахвалне људе, који заборављате част, љубав и Бога, а затим још безбројно бесконачно мноштво бића свих непрегледних врста вас ради, која треба да вам служе на сваки замислив начин.

[1.35.35] Међутим, ви трипут слепи и преглуви не видите и не чујете ништа од свега онога што би вам само свакада требало користити, него ваша срамна, неуредна, похотљива чулност и путеност помрачила вас је у свему и тако бацила у чељусти праведне, заслужене смрти.

[1.35.36] Зато премишљајте шта бисте требали и могли бити, а шта сте сада: Ништа до бедне ларве и змијске чахуре пакла!

[1.35.37] Мењајте вашу ћуд, средите ваше жудње, оперите се љубављу, постаните једнаки у понизности, послушности и у ваљаном одгоју ваше деце. Оканите се блуда и рађајте благословом Божјим своју децу, па будите им истински оци и матере у љубави и милости Божјој. Учините их да најпре слушају вашу мудру љубав и у њој да нађу велику љубав, свету вољу па тим и непроценљиву милост Божју. Тек тада ћете спознати да нисмо ми, зле животиње, него Божја љубав упутила је милостиво нашим одрешеним језицима к вашим ушима такве свете речи.

[1.35.38] Па постав каквима вас је сада научила љубав вечнога, светога Творца, наћићете не само животиње, као што управо сазнајете, него сву твар за вас прозборљиву и смрт ће се изгубити из вашега срца и живим очима и широко отвореним ушима сазнаваћете великом јасноћом дубине божанских чудеса. Премишљајте ваљано шта вам је овде вук зацело чудновато проповедао и отуда размишљајте у својим сломљеним срцима како су вечној љубави и светости Божјој све ствари врло лако могуће, па ћете још врло многе чудноватије ствари сагледати у себи милошћу Божјом. Амин."

Обичан Импресум