[1.34.32] И пошто сам им шестсто година гледао кроз прсте и не видев иоле једнога да и најмање трепне да се покаје, поправи и врати, то пробудих, као што сам већ преко Медухеда припретио, у крају данашње Монголије народ као општи бич и одвео сам га преко једог анђела, који беше невидљив, ка Ихипону, направио им мост од острвља од данашње Сине [Кине], чему још данас сведоче неколико острва у мало искривљеном низу, да суве ноге као Израелићани преко Црвеног мора, а и скоро истовремено, доспеше онамо, којом приликом ватром земље око Ихипона издигох и начиних мноштво великих и малих острва као могућа уточишта за поједине мудраце, који живеше ту у пећинама и служише Мени кришом, све докле их опозвах са света.

[1.34.33] У таквим пећинама налазе се још као знак Моје љубави такве назначене плоче, које дашта сада нико не би могао читати, и то још много мање од хијероглифа Египта, које нико неће моћи да чита осим потпуно поноворођени и само ту и тамо понешто да погоди јака телесно болесна месечарка/Seelenschläferin [?] својим само на неколико тренутака пробуђеним дете-духом.

[1.34.34] И тако се у пећини (која се раније или тада звала Медухедова пећина) такође још сада налази узвишена песма, коју већ знате, као и поједини знани алат. Међутим, ова пећина је сада неприступачна будући да се налази на високој гори, што сам касније издејствовао ватром и јаким земљотресима, који још до сада трају.