Налазећи се потпуно у средишту, тада Медухед паде доле на своје лице сав ганут дивном лепотом земље и захвали Мени у мирној дубини свога срца око час времена, и очи и уши свих беху уперени на њега. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 34, параграфа 3