Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.32.1] И гле, чим Медухед сврши своју беседу, бацише се сви ничице и захвалише Богу и хвалише Њега из дубине свога срца кроз сат времена. Затим се дигоше весело и одоше вођени духом милости мало у унутрашњост и нађоше у великој пећини велику количину оруђа сваке врсте као: сатаре, секире, ренде, ножеве сваке врсте, тестере, батеве, бушилице, угломере, длета и милион клинаца савијених с два шиљата краја. И гле, тада се обрадоваше одвећ тако да скакуташе и ликоваше од радости због Моје за њих толико несхватљиво велике милости. (Гле, што вам овде дајем јесте више од ових оруђа, али се још нико баш није нашао који би у највећој радости свога срца прилично захвалио Мени. Запамтите, тупави обожаватељи Мога имена и сладокусци Моје речи, отворите широм двери љубави, која је нови, свети град у вашим срцима, да бих онамо могао послати своје анђеле да очисте најпре све тргове, улице и кутке као и све домове да бих затим могао свечано ући, па да ми журите у сусрет и великом радошћу ускличете: "Хосана на висини, мир свим народима који имају добру вољу! Слава Господу, који долази јашући на магарици! Халелуја Сину Давидовом, халелуја кнезу мира, халелуја ономе који долази у име Господа Бога Саваота! Једини је достојан узети од нас сву хвалу, сву славу и сву част! Он је свети, једини Отац наших срца, амин!"

[1.32.2] И сада даље! – И гле, тада узеше све оруђе са клинцима и однесоше на обале, укрепише се одмором, јелом и пићем и прионуше већ следећег дана на посао са срцима пуним захвалности и хвалише Мене такође при одрубљивању – зато и напредова тако брзо и право њихов рад, да се треба сматрати више чудом него правим радом. И на тај начин за четрнаест дана стајаху на обалама сасвим готова двеста и педесет ковчега причвршћена ужетима како би била сигурна да их не однесу бујице великога мора, које су стално полако расле.

[1.32.3] И гле, тако им после верно обављеног посла осташе још педесетак дана за потпун одмор, током којих им преко својски обоженога Медухеда, који поста пун љубави, дадох и мало-помало боље спознање о Мени, као и један Сабат, за који су мирујући у Мојој љубави требало да се почасте од свака рада и да се препусте сасвим Мени цео дан у том миру, па када то буду чинили све даље и више, постаће сви толико мудри као што Фарак беше и Медухед сада јесте; јест, ако се потруде да буду побожни не само у узвишеном страхопоштовању и у чистом спознању Мога имена, већ ако почну да Ме љубе својски још много више у свој понизности својих срца и расту том љубављу, постао бих и њима добри Отац и смрт би им се опет узела пошто би се тада примили као деца у широко крило божанске љубави све до једног одређеног великог века свих векова земље када ће сви доћи до великога Оца и гледати вечно Његово лице и наситити се на неизмерно богатим ушћима љубави у Мени.

[1.32.4] И гле, управо тако чуше све преко уста Медухедових и ликоваше преко мере и тицаху се јатима Медухеду и беху веома жељни да дневно сазнају о Мени, због чега сам се радовао у небу и сви анђели пратворевине.

[1.32.5] Тако сам их преко Медухеда и научио да знацима сачувају речи, а знаци беху одговарајуће слике, иза којег природног омота се скривао духовни смисао, па тако у том кратком времену научише писати и читати.

[1.32.6] И гле, тако сам за кратко време подигао себи народ који постоји пореклом још дан-данас, а где, о томе мало касније! Ето, па пошто се овако ваљано припремише, тада дадох да њима преко Медухеда у позадини заори узвишена песма пуна мудрости и љубави, која се већ тада забележи и постоји још дан-данас (а где, и о томе нешто касније), и овако гласи: 1. Чујте ваљано, сва позна децо Моје милости. / Чујте како вас све позивам на велику гозбу. / Дођите сви вернога срца овамо у Моју средину. / Славите радосно сви Моје име по обичају, / којег вас је Медухед учио врло побожно и одано / пошто је као први чезнуо за Мном у срцу. / 2. Гледајте сви на његов пример чистом добром ћуди. / Погледајте његове очи, уста и уши и браду, / нежну белу браду као знак побожних, мудрих беседа. / Гле, у свему овом сви морате потпуно да личите на њега / ако хоћете касније да будете Моја драга, верна деца, / потпуно ослобођена од свих гадних, злих гомила змија. / 3. Гле, ускоро ћу земљу очистити од грозота. / Грешници ће узалуд за Мојом љубављу хлапити. / А ако останете у срцу побожни и верни, / одвешћу вас обзирно преко Мојих бујица, / сакрити вас ваљано на високим земљама ове земље / када Мој гнев одрешим од јаких веза. / 4. Гле, тада ће кукати на земљи сва покољења. / Чујте, тада ће занемети подсмех свих великих. / И високе бујице воде шумећи преко гора / носиће малобројну децу, патуљке Моје љубави, / која су се смањила као деца комарца / што је љубав храмала и ишла помоћу штаке. / 5. Погледајте навише ка светлошћу испуњеним просторима Мојих небеса. / Погледајте к Мојим звездама, светлим порубима Моје милости. / Погледајте сунце како тихо осветљава поља ове земље. / Погледајте месец како прати земљу без гунђања. / Гле, како сви светови тихо слушају Моју вољу. / Ево, тако чините и ви сва ваша дела увек тихо. / 6. Хоћете да знате каква су бића ове звезде? / Чујте! Кажем: љубав ће вам тачно разрешити питање. / Када љубав буде чиста у срцу без мане, / даћу вам као светиљку бакљу Моје милости. / Тада ће свако читати лако у потезима светлих пламена / велико писмо имена Божјег без варки. / 7. О мало срце, затворено у тесне груди, / да знаш извор из којега си тако великим никло, / ох, не би више питало за мртвим масама. / Јест, оставило би их да лебде сасвим нехајно, / пошто творац свих ових малих ништавних ствари / ка срцу сам би се приљубио уз њега. / 8. Шта ви слаба децо човечија уображавате често великим, / о, како малим то назива Моја љубав. / О, како су ништа ствари у далеким просторима / као и људи чија срца не клијају из љубави. / Зато не држите ништа великим до верност Моје љубави / и што јој је најближе: истинско кајање грешника. / 9. Само Ја сам велик моћним владањем Моје љубави / и слободан дух, који се чврсто одржао о везу. / Али вама сасвим непознате путање Мојих сунаца, / које вас као све само опомињу вашој слабости, / шта су у бескрајно великом обиљу Мога Божанства? / Ништа до отпао лак плашт бубице. / 10. Да се попнете до средине свих светова / и ту чујете гласове брзога лета свих сфера, / ту да измерите силу најсветлије светлости свих сунаца / и схватите сва највећа дела Моје свемоћи, / бисте ли се приближили Мојој великој љубави? / Не бисте, кажем Ја, у све сумње бисте исхитрили. / 11. И да можете да управљате тамо великим небеским колима / и као велики духови брзо да јездите према свим звездама / и да можете вашим устима да дунете светла сунца, / јест, и попут Мојих да их загњурите у бујице мора, / тада би била сва ваша снага поређена с Мојом / ништа до песак и прашина код старих мајдана камена и глине. / 12. Погледајте право према плавој вези неба, / погледајте преко таласа и к далеком рубу мора, / верујте Ми, Ја вам кажем нема тамо граница, / тамо где дању сунце, ноћу безброј звезда сијају. / И изобиље великога мора не може се поредити / с једном капи само у најмањим царствима оних звезда. / 13. Зато погледајте на Мене, Великога, мало људство, / и старајте се да штедите само за Мене жудњу знања. / Моју љубав тражите уздуж и попреко у свим крајевима, / где год да пошаљете испитујући очи; / свугде ћете наћи знак Мога имена; / али не дајте да вас веже ништа до Моја љубав. / 14. Радосну вест о Мени објављиваће вам и трава / ако се будете уздржавали од свих грехова Ханоха. Али ако се будете љубили верно као истинска браћа / и за добробит свих будете користили ваше уде, / тада ће доћи велика милост одозго к вама / па ће вам показати како да хвалите Оца. / 15. И сада падните на земљу, матер ваших греха, / отресите прашину, ништавно смртно јело змије, / захвалите поново радосно у свом срцу Мени, Спаситељу, / немојте жалити никад време посвећено Мени, / дајте да увек управља у срцу моћ Моје љубави, / па ће негда све вас поново уобличити светлост милости.

[1.32.7] И сада гле, пошто Медухед забележи ову сасвим важну песму живота из Моје милости, која је мала искра Моје бескрајне љубави и отуда свег сажаљења, па сасвим забележену прочита народу, наста међу њима разуздана радост, која се могла ублажити само чудом с неба, а ово чудо би изненадна киша, и ова киша беше киша љубави из Мене што њихова радост беше праведна јер се радоваше што упознаше моје име, а још више Моју љубав, а највише се радоваше томе што је превелики, свети Бог као отац говорио с њима толико снисходљиво у најнесхватљивијој љубави толико поучно деци јада преко Медухеда.

[1.32.8] И гле, тако их киша растера у њихове шаторе, које су били направили од грања, траве и беле иловаче, и хвалише Моје име ту у малим круговима пуни милине све до средине ноћи, и не би престали својим слављењем да их нисам походио веома заслуженим, мирним, слатким сном. (Дао сам вам већ Веће, у стиху и без стиха, као ваш истински Отац, али још никада нисам нашао тако велике радости осим главара римског и хананејске жене у Јеванђељу, с малим изузетком апостола и појединих мученика, а нарочито од вас баш никако. Истина, ни не иштем, него само вам кажем да треба да почнете да Ме љубите све више; то је Моја воља вама. Зато ни не треба да вам тишти срце, јер ако нешто још није, ваљда ће једном бити када ближе упознате Мене и тиме раширите ваша срца како бих се могао уселити својим изобиљем милости, што сви ви изнад свега треба да желите, а не да се плашите као што има појединих међу вама, што не ваља бити у љубави. Амин.)

Обичан Импресум