[1.3.17] Можеш сада слободно рећи да ли сам те икада присиљавао, или је увек било препуштено твојој вољи да Ми дођеш и питаш Ме штогод што си хтео да знаш и да ли сам ти икада остао дужан на питање? Па и када си Ме питао из пакла, одговарао сам ти; и беше на земљи, разговарао сам с тобом; и на небесима разговарао сам с тобом; дању и ноћу ти је Моје ухо увек нагнуто. Шта овде пишеш, па то пишеш само у своје време и по вољи, и Мени јесте свагда право, и колико хоћеш, и када хоћеш, и гле, све Ми је право. Зато им реци сасвим веродостојно: Мени је сасвим свеједно, кад год Ми ко дође, бива саслушан и прихваћен.

[1.3.18] Реци деци да нипошто не терају са Мном шегу, него да то озбиљно узму! Реци им да Ја апсолутно нисам шаљивџија и нипошто не разумем шалу, јер Ја са свима мислим озбиљно: да ли велико или мало, младо или старо, мушко или женско. Изузетка код Мене нема.

[1.3.19] Јер гле, она Моја створења која нису ни за шта, уништавам тренутно и заувек. Но и за Своју децу знам многе казне и непослушне ћу карати до задње капи њихове крви, па ће познати поуздано да сам барем домаћин у кући када Ме већ не желе познати за драгог, светог Оца.

[1.3.20] Тешко, пак, онима који не препознају Моје очинско карање! Поново кажем: Тешко њима! Њих ће Отац одбити, па ће затим имати посла с њиховим вечно неумољивим Богом. То кажем теби, лошем и лењом слузи. Амин. Ја, Јехова. Амин.