[1.23.1] И гле, саградив сасвим град, тада Кајин узе Ханоха и одведе га у високи дом саграђен за њега, и ту у присуству све своје деце а и већ унука преда њему пуномоћ над њима и позове га да свима њима да законе по своме доброме спознању својим слободним нахођењем тако што рече:

[1.23.2] "Гле, Ханоше, овде у овоме дому саграђеноме сада једино за тебе предајем ти сва своја очинска права са свом влашћу и силом за слободно вођство деце моје, твоје и све њихове кроз законе према твоме нахођењу, које има да држе светима; јер мало је стало до самога закона да ли је овакав или онакав, него све је стало до тачнога придржавања истог, па према томе гласиће: "Сходно њему творити, право творити; а против истог, сасвим неправо", те се свагда мора кажњавати по мери преступа.

[1.23.3] Тако постајемо слободни држањем, а не законом, до које природе није стало ништа, него једино до обазирања на исти.

[1.23.4] Међутим, ти као законодавац јеси слободан свакога држања зато што твоја слобода мора бити света закона ради; јер ако би и ти био везан законом, онда би те спутавао да поступаш у нужно слободном подручју, будући да би тада био сам заробљен истим. Зато мораш стајати ван њега, слободан као неко који не познаје законе, али сваки твој поступак мора им бити строгим законом пошто су сасвим предани теби и ако хоћеш, морају да поступају како хоћеш тако да свако њихово мицање и кретање не буде ништа друго до једино твоја воља."

[1.23.5] И тада нови кнез отвори уста и рече веома заповедничким гласом: "Ево чујте, моји поданици сви заједно, мушко и женско! Да нико није сматрао нешто својом него једино мојом својином како би престале међу вама свађе и зађевице! Зато ћете сви убудуће служити само мени и радити за моје оставе; зато ћете добити да једете све према вашем труду и оданији ће смети да ми приђу ближе од мање оданих и ту да имају бољу храну надзорници и вршиоци права и извршитељи праведних казни. Тешко непослушноме! Тога ћу изгнати у планине и животње тамо нека га удаве и растргну. А они који преступе моје законе из тромости, непажње и лакоумности, да буду кажњени прутевима до крви; а они који би се усудили да мени као кнезу приговоре у било чему, да буду кажњени змијама све до сржи својих костију и да им се истргне језик и да се баце змијама да их поједу; и ко ме погледа попреко, да му се ископају очи да надаље више не гледа свога кнеза; а троми да носи терете и поступаће се с њим као са товарчетом с моткама и батинама да му ноге постану покрељивије и брже руке.

[1.23.6] Иначе, другога закона вам не дајем осим покорности у свим мојим слободним жељама и заповестима, које ћу вам издавати не само свако доба дана него и ноћи, амин!"

[1.23.7] И гле, тада се запрепасти сам Кајин и сви остали преко сваке мере и изиђоше згранути страшно из дома Ханоховог и опчинише у свом срцу свога свирепога оца Кајина, који им приреди тако бедну судбину за њихове тако велике трудове.

[1.23.8] А када дође вече, огладнеше сви и не усуђиваху се јести и одоше тужни Ханоху и рекоше: "Господару, радили смо сав дана, па нам дај и да једемо као што си обећао."

[1.23.9] А Ханох се подиже и рече: "Где су плодови вашега рада? Донесите их овамо и покажите ми их и ставите их у моје оставе, па ћу доделити свакоме што је право!"

[1.23.10] Одоше и донесоше како им заповеђено, једни много, а други мало, и ставише их пред његове ноге.

[1.23.11] А Кајин и његова жена не донесоше ништа мислећи да су слободни. И гле, тада Ханох подели плодове и рече: "Ко је радио, да и једе, а ко није радио, да ни не једе!"

[1.23.12] Па тако мораше Кајин и његова жена овај пут постити; и гле, тада Кајин са својом женом плачући изиђе из дома Ханоховог и не нађе ниједно сажаљиво срце међу својом децом и унуцима; тада изиђе на поља и једе од преосталих плодова, и будући да за њега не беше подигнут дом, преноћи са својом женом под ведрим небом.

[1.23.13] И када следећега дана поново дођоше његова деца да раде, нађоше га како већ скупља плодове. "Гле", рекоше, "ради први пут у овој земљи; тако му и треба када је хтео право место љубави!"

[1.23.14] И гле, након што радише поново без престанка до средине дана, једни скупљајући плодове, други градећи још више кућа и домова и остава и други служећи своме кнезу за његову удобност и његовој жени и његовој деци, тада дођоше опет сви њему у високи дом и донесоше му плодове и друге знаке њихове заморне марљивости и заискаше јести по праву, исто тако и Кајин са својом женом.

[1.23.15] И гле, тада се подиже Ханох љутито озбиљан и рече: "Колико пута да једете на дан! Да не мислите да скупљам плодове за вас да се безбрижно кормите? А од чега да живим ја и моје слуге, којих посао није да раде попут вас, него да носе свога господара на својим рукама? Зато удаљите се од мене и да се нико од свих вас није више усудио да ступи пред праг овога мога високога дома! Од сада ћу дневно преко мојих слугу скупљати плодове од вас за мој дом, а ви можете јести штедљиво само од оних плодова који су пали сами од себе са жбуња и дрвећа, како скупљачи, тако и градитељи. И то да вам је нова заповест коју имате држати светом; тешко преступнику!"

[1.23.16] И гле, тада Кајин узе реч и упита Ханоха сав тужан и дубоко тронут: "О Ханоше, велики кнеже, мој бивши сине, реци по своме срцу право и праведно зар твој отац и твоја мати нису изузети од свега овога што си заповедио мудро својим поданицима по своме слободноме нахођењу? И ако морам бити раван својој деци, заповеди да хране и свога оца и своју матер, који смо већ стари, тегобни и веома слаби, или допусти милостиво да пођем одавде до на крај света да не видим горке јаде моје деце надаље где гину под тешким јармом слободне правде."