[1.20.27] И Кајин опет погледа навише ка високим врховима гора и више не примети људе, тада не знађаше шта да чини. Након часка испружи руке и завапи прегласно: "Господе, преправедни, ако до Твога уха из ове велике даљине још доспева мој вапај, погледај овамо преко ових врхова милостиво ради деце и моје жене на обележенога бегунца светости Твојих очију, која је обележила моје чело тамом греха како ме не би препознали са слободним челом на злочину који је забележен на челу и на рукама и на грудима великога грешника, којега је грех превелик да му се икада може опростити."

[1.20.28] И гле, тада сиђе облак преко високих гора висок седамдесет седам човечијих висина на бегунца и јак глас рече из истога и то беше глас Авељев, који рече: "Кајине, познајеш ли овај глас?"

[1.20.29] И Кајин одговори: "О брате Авеље, ако долазиш да се праведно осветиш мени, своме убици, учини ми по правди, али поштеди своју благословену сестру и њену децу!"

[1.20.30] Тада глас поново рече и каза: "Кајине, ко чини зло, јесте грешник; ко враћа зло за зло, јесте слуга греха; ко чини добро за добро, одужио је дуг, и неће остати ништа за његов део; ко добро накнади вишеструко, вредан је своје браће; али пред Богом се рачуна само једно, и то је: чинити добро за зло и благосиљати оне који куну добротворе и давати живот за смрт.

[1.20.31] И гле, као задњи долазим теби, зато се не плаши преда мном будући да сам сада послат одозго теби да ти као прво покажем да је Господ заиста веран и одан у свим Својим обећањима, а друго да ти навестим да у овој земљи имаш остати са својима и да храниш себе и њих плодовима које ћеш затећи у овој земљи, па и да ти огласим да ти је твој брат опростио твоје недело великом љубављу Оца у њему.

[1.20.32] А моју крв да окајеш својим сузама докле се не опере њима мрља с твога чела, и своју децу и своју жену да водиш свим страхом пред Господом, и ако извршиш слободно из себе из страха пред Господом, остаћеш и живећеш какав јеси, прогнаником, али у љубави ћеш тицати отврдло срце правде."