(Овако је Господ рекао мени и у мени за свакога, и то је истинито и верно и поуздано:)

[1.2.1] Ти си Лот од Содоме, те гледај да се не угушиш у пороку и да курвина баштина не постане твој удео, јер си као нико пре и после тебе. Као човек си сасвим у пути и њезиној жудњи, као дух пак сасвим слободан, с отвореним очима и ушима. Своје тело мажеш изметом, а над духом твојим изливају се зраци светлости. Тело ти је са свињама, док твога духа окружују хиљаду анђела. Земаљско срце своје напунио си ђубретом и изметом, а Ја сам себи уредио дом у срцу духа твога. Занимаш се курвама, док Ја разговарам с тобом као брат с братом. Смрдиш као каљуга, а дух твој удише мирис вишњега неба. Као страшило си, а око твоје надсветљава сунца. Зато очисти тело своје и буди једно са Мном како бих Ја био једно с тобом.

[1.2.2] Реци плашљивим мајкама: Нека своје кћери не васпитавају у страху пред мужевима и светом, јер чега се плашите, томе сте слепо послушни у кушњи, па ће вас плашитељ лако савладати. Него нека их боље васпитавају Мојим страхом и Мојом љубављу да бих Ја победио, да свет презиру и уживају у Мојој бескрајној љубави. Да нађу мужа, нека их не воде на јавна места, него Мени, Мени нека их доведу, и Ја ти кажем: ни једна њихова склоност неће остати неблагословена и незадовољена, јер Ја сам богат Бог, који у свему има бескрајно изобиље, који све неизмерно даје.

[1.2.3] Сиромаси нека не просе пред вратима богатих, где ће проћи као туђи пси и њихово срце се окренути у тугу и горчину, него нека чврстим поверењем дођу Мени и Ја ћу их све укрепити. Гладнога ћу нахранити, жеднога напојити, голога обући, болеснога излечити, хроми ће скакати као јелен, губави се очистити, слепи прогледати, глуви чути, слабога ћу ојачати више него лава, плашљивка охрабрити више него мушко ждребе, а старац ће наћи мир. Сиромах је Мој најближњи брат, Ја се за њега старам. Зато нека не дозволи да га пси оскврнаве, јер богаташи света јесу браћа Сотонина и деца ђавола из пакла.

[1.2.4] Мојим пријатељима и пријатељицама реци нека Моје слуге и сужње не љубе више него Мене. Свој спас да не предају у њихове руке, него пре свега сасвим у Моје, и да се Мени потпуно повере. Јер слуга мора деловати строго по закону, ако неће да се нађе недостојан. Једино законодавац закона стоји изнад истог и може поставити над њим кога хоће. Све докле пак стоје под јармом, јесу осуђени, а ко дође Мени, могу га ослободити суда.

[1.2.5] Моја црква на земљи јесте купалиште. Ко се окупао, нека дође Мени да га осушим топлотом Моје љубави и да га задржим. Но, коме једино годи да се брчка и праћака, тај је попут воденичарска точка, који никада не доспева ван воде.

[1.2.6] Ако је ко творио дела истинскога покајања, нека дође Мени да га прихватим као изгубљена сина и задржим га у Својој сили. Јер раб може саветовати, а Ја могу чинити. Слуга може поучавати, но избављење јесте једино Моје дело. Раб може молити, али једино Ја могу благословити. Мој слуга мора судити праведно, али право милости јесте једино у Господара. Зато нека преко слугу и рабова не забораве Господара.

[1.2.7] Ово им реци од речи до речи, веродостојно, без икакве зебње, јер се не смеш плашити света ако хоћеш да Ме љубиш, јер Ја сам више неголи сав свет.

[1.2.8] Ја свету не вредим баш много. Научници Ме једва гледају преко рамена и остављају Ми једва име поштена човека. Неки су Ме већ сасвим отписали, за те, дакле, више ни не постојим. Други Ми допуштају још по коју божанску црту, али само на кратко, а онда их филозофи науче бољем; затим Ме нечасно отпуштају, па Ме у најбољем случају приказују као стара бапска Бога. Појединим Мојим наводно високим слугама и рабовима служим још једино као јавни печат и као спољно "божанско" опточење њихове црне неразумности и њихове очајне и мрачне лудости. Други Ми пак остављају Моју божанственост, али зато морам за њихове пролазне добитке дозволити да са Мном чине што хоће, и то оно најгоре, морам бити готово немогућа ствар: љубави и милосрђа смем имати само онолико колико им се допадне, а затим морам постати неумољивији од камена па претворити се у бесрамнога деспота. Морам скакати с једне судијске столице на другу и изрицати једно проклетство за другим. Моја љубав да буде дакле само привремена, али Моја деспотија и с њом везанe најоштрије пресуде – вечне. Ох, каквих ли лудака! За њихове властољубиве намере свакако да не вреди Моје бескрајно стрпљење и Моја благост, понизност и вечна љубав према Мојим створењима. Но, ускоро ћу им помрсити све рачуне. Њихови рачуни су преда Мном и мера њихових недела се напунила све до једног, и плата их њихова чека.

[1.2.9] Ко Ме не познаје какав сам и ко сам, било би му боље да ништа ни не зна о Мени, јер онда бих га још могао оживити у оном свету духова; али овако се онеспособљивају Мојој помоћи јер море живот у себи да Ме у себи униште те и усмрте, зато су од чокота откинуте лозе.

[1.2.10] Ово сада кажем: Ја сам једини, вечити Бог у својој тројединој природи; као Отац по своме Божанском, као Син по своме савршеном људском и као Дух по васколиком животу, деловању и спознању. Ја сам одвека сама љубав и мудрост. Никада ништа нисам примио ни од кога. Све што постоји, од Мене јесте, и ко ишта има, од Мене има. Зар бих онда могао да деспотујем и проклињем? О, лудаци! Ја вас љубим, ви Ме презирете. Ваш сам Отац, ви Ме правите судијом. Где благосиљам, проклињете; где градим, разграђујете; где подижем, спуштате; где садим, плавите; у свему сте против Мене. Да сам као што кажете, заиста вам кажем, земље већ одавно не би било, јест, не би била створена. А будући да сам какав јесам, зато све опстаје како је постојало и како ће вечно постојати. А и ви ћете бити онакви каквима хоћете да будете, без Моје клетве, јер ви ћете бити онакви каквима сами себе будете учинили. А они који Ме прихватају онаквим какав јесам и љубе Ме као што их Ја љубим, њих ћу учинити онаквима каквима сами хоће, да њихова слобода и радост вечно буде савршена.