Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.19.1] И гледај и слушај даље! – Ова два жртвеника Авељева и Кајинова нису се налазила далеко један од другог, и би сва удаљеност седам пута десет корака, и жртвеник Авељев налазио се према јутру, а Кајинов према вечери.

[1.19.2] И гле, када Кајин примети да се Авељев дим узноси небу, а његов пада на земљу, тада се Кајин разгневи у своме срцу, али лице углади да се не примети његов гнев, док се Авељ мољаше за Кајина пошто примети његову злобу.

[1.19.3] И Господ чу усрдну молбу Авељеву и допусти по његовој честитој жељи да гневни Кајин чује Његов глас и рече снажним гласом:

[1.19.4] "Кајине, зашто си Ме изневерио и допустио да гнев обузме твоје срце, и зашто претвараш свој лик и лажеш својим очима? Смераш зло према Авељу! Није ли тако? Пореци ако можеш!

[1.19.5] Чуо сам како си похулио на Моје сунце и видео сам празно снопље, којим си Ме намирио својом тромошћу и шкртошћу, и видео сам те како више пута блудничиш у својој великој лењости пошто си скоро увек пропустио што ти се заповедило пре но што би хтео обљубити своју жену. Реци, није ли тако?

[1.19.6] И гле, посматрао сам те стрпљиво и нисам допустио да на твоју главу падне Моја кажњавајућа десница и нисам се расрдио на тебе Својом светошћу. Зато одмери Моје речи те буди благочестив у своме срцу како би Ми постао пријатан, и твоја жртва ће се поново примити; истрајеш ли пак против у тајној злоби свога срца, тада грех начини себи одмориште пред твојим вратима и владаће тобом, и ти и сви твоји потомци постаћете његови робови и слуге, и смрт ће снаћи све вас.

[1.19.7] Зато не дозволи сада греху да његова воља влада тобом, него сломи своју вољу снажно и покори је себи да би био слободан – господар своје воље, која је зла из сржи пошто је из тебе а не из Мене."

[1.19.8] И гле, тада се Кајин саже доле према земљи као да се хоће покајати за свој грех, али гле, спази крај ногу змију и уплаши се јако од ње и подигну се брзо са земље и хтеде побећи до Авеља, али гле, змија обави његове ноге да се не помери с места.

[1.19.9] И змија подиже своју главу и отвори своју чељуст и покрену свој двојан језик и рече Кајину: "Зашто би бежао од мене? Шта сам ти учинила? Гле, ја сам биће попут тебе, а морам да пузим у овом бедном облику; избави ме те ћу бити попут тебе и лепша од твоје жене Ахар, а ти ћеш постати налик Богу, јак и моћан над свим што је на земљи."

[1.19.10] И гле, тада Кајин рече змији: "Гле, лажеш, јер када сам те нашао у трави и растргао и појео те, преварила си ме! Како сада да верујем твојој речи, јер тада сам морао много да патим због тебе; зато знам твоју лаж и више не могу да верујем твом гласу. А зар ниси малочас такође чула речи Јеховине одозго?

[1.19.11] Зато ако има у теби познања истине, протумачи ми све то својим гласом и убеди ме у супротно, па ћу ти поверовати и учинити по твојој жељи."

[1.19.12] И гле, тада поново прозбори змија говорећи: "Гле, за све је крив твој брат Авељ. Хоће да приграби себи власт да господари да би отео твоје право прворођенога, и све то намешта тако лукаво да чак заслепљује љубав Божанства и прави се благочестив пред Његовим очима како би му дао да влада над свим на земљи и да те гази својим ногама и да ти се руга. Јер када си ме нашао у трави и учинио што сам ти саветовала, постао би господар свему да подмукло лукавство твога љупкога брата није пре тога открило шта се требало с тобом збити – који одмах теби дође излицемереном братском љубављу као да ти помогне; јест, и помогао ти је, али не на престо који једино припада теби, него у беду и у потпуну ништавност твога узвишенога бића, што си већ давно требало да осетиш на себи.

[1.19.13] Гле, штавише и за ову маленкост ти је завидео пошто је Господ прихватио твоју жртву као и његову, и знао је својим срамотним улагујућим вештинама усмерити ионако слабу вољу Јеховину да одбаци твоју жртву, и поврх тога још је морао да те препадне прилично грубим укором.

[1.19.14] И гле, већ му не би право што те Господ не уништи одмах. Зато ено гле, како још молећи се лукаво хоће наговорити Господа да на теби изврши оно што је сада још милостиво изоставио.

[1.19.15] И гле, баш то је велика подмуклост Авељева да својим пресрамним дволичним лицемерством Господа хоће довести дотле да му на крају опсењен преда сву Своју моћ, након чега ће га тај Авељ збацити с престола, те ће Бог гинути на земљи, а он ће постати владајући Бог на престолу Јеховином занавек.

[1.19.16] Зато сада крени; ово је задњи пут да сам још у стању да те снабдем потребном снагом да спасеш Бога и себе. Зато иди брзо до њега и ослови га слатким речима да с тобом дође вољно овамо. А тада ћу га зграбити за ноге и руке, а ти узми камен и удари га јако по глави, па ће га снаћи смрт, она коју је запретио теби преко Јехове. Тако ћеш се ослободити иначе сигурне смрти и отворићеш очи слепе љубави преваренога Бога, који ће тада тебе поставити господарем на земљи и теби подредити смрт греха."

[1.19.17] Наговорен овако у злу свога срца напусти Кајин ово место и оде до Авеља и рече му слатким речима: "Брате, брате, хајде дођи код мене и ослободи ме змије, која поново хоће да ме упропасти."

[1.19.18] Авељ му, пак, узврати: "Оно што мислиш да би се тек требало десити, већ се десило; а оно што тражиш од мене у својој покварености учинићу теби у својој љубави. Смрт којом хоћеш да ме снађеш, снаћиће тебе, и моја крв, којом ћеш натопити земљу, вапиће Богу и доћи ће на твоју главу и на сву твоју децу, и камен којим ћеш убити свога брата постаће каменом спотицања и разбиће се на њему сва твоја деца, а змија ће упропастити сву крв земље и деца благослова вапиће за осветом над твојом крви, а затим ће доћи на вас велики мрак и нико неће разумети глас свога брата, као што ни мој сада више не разумеш пошто си пустио да те засени твоја сопствена велика пакост преко лика змије у себи и ван себе, која беше, јесте и биће вечно истинска клетва праведнога суда Божјег.

[1.19.19] И гле, као што ми је Господ показао намерење целе твоје тајне пакости и дао ми да знам твој велики гнев, тако знам шта хоћеш учинити са мном и учинићеш и зашто.

[1.19.20] Ох, ти, чија ће слепоћа трајати до краја векова свих векова, хајде одведи ме као невину жртву и учини ми по твојој пакости у себи и ван себе да се твоја змија казни као вечна лажљивица и да затим сазнаш на себи ко је од нас двојице преварени.

[1.19.21] И срамота коју си нанео Господу заробиће тебе, и после чина отвориће ти се очи и уши не би ли видео како ће ме Господ узети себи као задњу жртву допадљиву Њему из твоје руке, јер убудуће неће ти се дати жртва, него смрт, којом жртвова свога брата.

[1.19.22] И гле, имам сву власт над тобом и лако би ми било да те уништим као ону гору тамо преко реке према поноћи.

[1.19.23] И гле, назваћу гору и рећи: "Овде сам ја, Авељ, благословени Господњи, пун моћи и силе Светога Духа, зато нестани да те не буде да Кајин сазна како је велика његова лаж!"

[1.19.24] И сада видиш, Кајине, како је силна гора престала да постоји силом духа љубави која пребива у мени. И гле, исто тако лако било би ми да уништим тебе. Али да би видео да у Богу нема слабости и да у твоме брату нема срамнога властољубља, поћи ћу за тобом као јагње вољно на клање."

[1.19.25] И гле, тада Кајин Авеља врло љубазно узе за руку и рече: "Авеље, зашта ме држиш? Тражим твоју помоћ, а ти ме већ унапред хоћеш оптужити за смрт на теби; хајде пођи са мном до места где змија чека на тебе и уништи је као ону гору и ослободи мене и одреши себе прекора змије."

[1.19.26] Авељ му одговори кратко: "Која је разлика између тебе и змије? Мислиш ли ти, слепи, да сам и ја братоубица? Зато полазим за тобом и умирем за живот, а ти остајеш жив за смрт."

[1.19.27] И гле, то беху Авељеве задње речи Кајину и с усана Авељевих више не доспе глас до уха Кајиновог, и тако пође вољно камо га Кајин вођаше.

[1.19.28] Дошав сасвим до места где змија чекаше Кајина, ту би место где се Кајинова подмуклост откри, и обави ноге Авељеве и његове руке и баци га на земљу и он узе велик камен и разби њим главу Авељеву да његова крв и срж попрскаше широко земљу.

[1.19.29] И змија отпусти ноге Авељеве, узе камен у своју чељуст и однесе га пред врата Кајинова и прикри се у песак под трњак, слободна.

Обичан Импресум