[1.16.3] И када Кајин учини вољно што га посаветова брат преко Мене, гле, заплаче јадикујући снажним гласом и из очију му потекоше потоци суза великога кајања.

[1.16.4] И гле, веома се свиде вечној љубави кајање и жалост, и прозбори кроз уста анђела благочестивом Авељу, који се такође купаше у сузама сажаљења, што је љубави благоволело веома, говорећи:

[1.16.5] "Авеље, благословом препуни сине љубави, ступи до Адама и Еве, родитеља свога тела, и усправи их и покажи им дрво живота, које сам благословио за све вас за храну тела засада а и за укрепљење ваше љубави сада.