[1.16.2] И када дођу сасвим до њих, рече Авељ Кајину: "Погледај овде плодове у обиљу који су истински плодови кајања и жалости; сагни се до њих и утоли своју глад и жеђ."

[1.16.3] И када Кајин учини вољно што га посаветова брат преко Мене, гле, заплаче јадикујући снажним гласом и из очију му потекоше потоци суза великога кајања.

[1.16.4] И гле, веома се свиде вечној љубави кајање и жалост, и прозбори кроз уста анђела благочестивом Авељу, који се такође купаше у сузама сажаљења, што је љубави благоволело веома, говорећи: