[1.16.1] И гле, тада се подигоше и одоше онамо где стајаше велико дрво између јутра и поднева од места где се налазио Кајин између вечери и поноћи и вратише се до својих, који још жаљаху и плакаху лежећи на земљи.

[1.16.2] И када дођу сасвим до њих, рече Авељ Кајину: "Погледај овде плодове у обиљу који су истински плодови кајања и жалости; сагни се до њих и утоли своју глад и жеђ."

[1.16.3] И када Кајин учини вољно што га посаветова брат преко Мене, гле, заплаче јадикујући снажним гласом и из очију му потекоше потоци суза великога кајања.

[1.16.4] И гле, веома се свиде вечној љубави кајање и жалост, и прозбори кроз уста анђела благочестивом Авељу, који се такође купаше у сузама сажаљења, што је љубави благоволело веома, говорећи:

[1.16.5] "Авеље, благословом препуни сине љубави, ступи до Адама и Еве, родитеља свога тела, и усправи их и покажи им дрво живота, које сам благословио за све вас за храну тела засада а и за укрепљење ваше љубави сада.

[1.16.6] И реци Адаму да поново окрепљен усправи своју децу и да својој деци дâ хлеба са дрвета живота да благују за укрпљење свога тела и своје љубави, и реци Еви да приђе Кајину и нека га усправи и одведе Адаму, и Адам нека му пружи леву руку дохватив његову десну, па нека своју десну стави на главу Кајину и нека га задухне три пута и нека га дигне седам пута са земље, па ће се Кајин према својој оданости оспособити да постепено прима благослов из Мене.

[1.16.7] А ти, Авеље, узми мач у своју десницу и пођи за Мном прилично далеко одавде према истоку на високу гору у пустињи. Тамо ћеш наћи отвор, у њега забоди мач ручицом тако да му врх буде окренут небу и да његове две пламене оштрице буду окренуте једна према подневу друга према поноћи.