[1.15.14] И гле, тада проструји нови живот Кајина и глад за смрћу га остави, али зато се у њему глад за животом утолико повећа, али не нађе ништа што би га сместа утолило, и будући да ништа не нађе, обрати се поново Авељу и рече:

[1.15.15] "Гле, брате, гладан сам хране живота која у себи има живот а не смрт као месо змије и њена хладна крв. Јер гле, брате, пошто сам спознао срж свога постојања какав негда бејах и какав сада јесам, веома се кајем и веома сам гладан и жарко жедан божанске љубави и њеног великог милосрђа. Јер гле, плачем без гласа и кајем се без суза, зато ме нахрани гласом љубави и утоли моју велику жеђ сузама кајања.