Help

jakob-lorber.cc

Божје домаћинство

[1.15.1] И гле, када Кајин ово учини, стигне га благочестиви брат Авељ и ослови га у име вечне љубави говорећи:

[1.15.2] "О брате, зашто поједе месо змије кад су спремни плодови у великом изобиљу да утоле твоју глад? Гле, наш отац је пио од биљке коју није познавао, што змија зготови лукаво и подмукло у мајсторству своје бескрајне пакости да упропасти њега и све његово потомство, те згреши пред Господарем све правде и ви сви преко њега и ја сâм сам био оптерећен тежином кривице пред Богом и морао сам испаштати попут вас, који сте пили од сока пропасти, и морао сам напустити попут вас рај и морао узети на себе ваш терет телесно и сав ваш благослов духовно и био сам оптерећен двоструко због вас.

[1.15.3] А гле, ти поједе штавише месо живе змије с њеном крвљу! Кајине, зашто то учини?"

[1.15.4] И гле, тада се Кајин опорави од своје љутње, од свога беса и од свога гнева и погледа Авеља и рече: "Гле, што учиних, учиних из освете да упропастим змијин род и да упропастим себе пошто се не удостојих никада благослову од Господа будући да постах какав јесам без своје кривице него кривицом родитеља, који бејаху пре мене докле не бејах и постах кад згрешише пред очима Јеховиним.

[1.15.5] Зашто ја да испаштам кривицу за чији настанак нисам ни допринео, када сам само плод греха а не узрок њему, и због чега сам лишен благослова који је обилно додељен вама свима и тегобно се вукох оптерећен незаслуженом клетвом Јеховином докле ви скакасте као јелени?

[1.15.6] А сада види узрок мога чина, јер змија у трави ме ослови и рече: "Поједи ме и насити се мојим месом и утоли жеђ мојом крвљу те ћеш постати господарем земље и сви твоји потомци ће владати њом и њихова сила и власт ће бити јача од свих благословених, и ја ти не дајем никакву заповест него моћ да владаш и силу да покориш све!"

[1.15.7] И гле, овако још рече змија: "Моје месо ће те уништити у твојој неправедној кривици пред Богом и моја крв ће ти дати ново биће без кривице опремљено свом моћу и силом." Тада занеме змија и ја је зграбих, искидах и поједох је као што си управо видео."

[1.15.8] И гле, тада Авељ би обузет и замахну мачем правде над главом Кајиновом, и Кајин прогледа и увиде своју велику кривицу будући да оптужи Бога и своје родитеље, и виде сву кривицу у себи, и увиде недокучиве путеве вечне љубави у њеној тајној и неограниченој мудрости, и виде како сам беше она заводљива змија, која неограниченим смиловањем вечне љубави поста човеком кроз њега како би, дакако већим испитом, у својој привременој неблагословеној слабости постала свесна те слабости и не би ли у тој својој свесној слабости, сама одређујући у васцелој слободи свога бића, коначно могла и требало да се обрати Господару све моћи и силе, чиме би јој, једнако већ благословенима, припао благослов и тако нови пријем у велику милост свесмилујуће љубави у највећем обиљу моћи и силе.

[1.15.9] И виде да змија, коју овајчас поједе, беше он сам у свом још злом делу и виде да ју је само својом љутином запахнуо на земљу у њеном враћеном бићу и да речи змије беху његове сопствене из још најдубље сржи свога суштога бића пре свега стварања видљивога света материје.

[1.15.10] И још виде како је тиме змију поново примио у себе или како се заправо сам поново утврдио у свему злу и заблуди која отуд потиче и виде колико дубоко поново паде у смрт.

[1.15.11] Тада, захваћен великим кајањем, паде на земљу и плака и вика прегласно: "Велики, премоћни, прејаки и пресвети Боже! Сада тек увиђам своју бескрајну кривицу и слабост пред Тобом, Твоју правичност, али и Твоју бескрајну љубав!

[1.15.12] Гле, нисам вредан постојати, зато уништи ме из сржи занавек да ме убудуће више нема занавек и да се избрише моја највећа једина кривица за све будуће благословене потомке Адамове и Евине!"

[1.15.13] И гле, тада његов брат поново узе мач у леву руку и замахне поново, али преко прса Кајинова.

[1.15.14] И гле, тада проструји нови живот Кајина и глад за смрћу га остави, али зато се у њему глад за животом утолико повећа, али не нађе ништа што би га сместа утолило, и будући да ништа не нађе, обрати се поново Авељу и рече:

[1.15.15] "Гле, брате, гладан сам хране живота која у себи има живот а не смрт као месо змије и њена хладна крв. Јер гле, брате, пошто сам спознао срж свога постојања какав негда бејах и какав сада јесам, веома се кајем и веома сам гладан и жарко жедан божанске љубави и њеног великог милосрђа. Јер гле, плачем без гласа и кајем се без суза, зато ме нахрани гласом љубави и утоли моју велику жеђ сузама кајања.

[1.15.16] Јер слушај и знај: Ја, највећи, постах мањи од прашине; ја, најјачи, постах слабији од мушице, и ја, најсветлији, постах црњи од средишта земље.

[1.15.17] И овакав сам сада пред тобом, који си из мене постао малим духом и већ сада си већи у свему но што сам био ја тада докле још није било света пошто сам сâм себе заробио у својој превеликој крепости те постао најслабијим међу свима, јер тада изгубише много који имаху много, мало који имаху мало, а ја који имах све, изгубих и све, и све мојом кривицом, и други њихово много и мало такође само мојом жарећом кривицом.

[1.15.18] О брате Авеље, зато не оклевај и пружи ми јело хране живота да бих добио глас за плакање и пружи мени лишеноме благослова пиће да не увенем кајући се без суза."

[1.15.19] Тада Авељ поново ступи на тврдо тло и приђе сасвим Кајину телесно и рече му: "Кајине, слаби брате мога тела и сине Адамов и Евин, устај и пођи за мном! Одвешћу те поново родитељима и свој браћи и сестрама; тамо ћеш наћи обилно чему толико оскудеваш и нахранићеш се и утолићеш сву своју жеђ.

[1.15.20] Но, наситив се и угасив жарку жеђ, опомени се Господа у Његовој љубави и Његовој сажаљивој милости и премишљај да је прво задње и задње прво.

[1.15.21] А сада пођи за мном свим стрпљењем и кротошћу, и сва твоја снага убудуће да буде стрпљење, и сва твоја крепост убудуће да буде кротост, па ћеш и ти још наћи милости пред Оним чија је љубав бескрајна и нема граница у свим вековима векова."

Обичан Импресум