[1.13.33] И гле, тада прозбори вечна љубав кроз уста анђела – као ја сада кроз твоја нечиста – Авељу:

[1.13.34] "Авеље, погледај оца свога тела, помози му! И погледај његову жену, Еву, матер твога тела, како гине на земљи и усправи их да се преко тебе укрепе обоје и сви остали за бег и да би се добри, свети Отац радовао теби зато што указујеш љубав слабом оцу свога тела као и својој изнемоглој матери и тако свој својој браћи и сестрама, били благословени, били неблагословени, јер твоја снага ће их укрепити и изобиље благослова у теби ће их опоравити, те их руком детиње љубави и руком братске верности одведи свим стрпљењем и љубављу до места које ћу ти показати тако што ће се сви изнурени срушити.

[1.13.35] Тамо остани и нека се одморе уморни, а ти се прибери тамо преда Мном да бих ти доделио снагу у великом изобиљу ради укрепљења за твоје родитеље по мери њихове потребе и способности примања и ради опоравка твоје браће и сестара по њиховој потреби и по њиховој способности примања. И сада учини како ти велим из љубави за њих и из послушности према Мени."

[1.13.36] И гле, тада благочестивога Авеља проже велика милосрдна љубав, клекну и захвали Богу из саме нутрине свога срца лијући саме сузе, па укрепљен одозго зграби руке слабих родитеља и поступи из велике љубави како му заповеди Господ.

[1.13.37] И приметив Адам свога сина како му помаже, а и матери као свима осталима, тада Адам ганут рече: "О љубљени сине мој, дошао си да ми помогнеш у овој нашој великој невољи, зато прими сав мој благослов у захвалности и за утеху свога слабога оца и своје слабе матере.

[1.13.38] И захвали Господу, који си још достојан љубави светога Оца, уместо мене и свих нас који смо се унедостојили да изговоримо његово пресвето име.

[1.13.39] Па дајте да бежимо по вољи Господњој."

[1.13.40] И гле, тада замахну анђео мачем правде, и сви заједно побегоше журним кораком данима и ноћима све даље без одмора и починка.

[1.13.41] И тако доспеше у већ речену земљу, где сунце стајаше над њиховим теменима и жежаше жестоко, и нигде се не виде траве на тлу около све надалеко, ни никакво дрво, ни никакво растиње. И гле, ту се Адам и Ева са осталима изнурени и сасвим исцрпљени срушише доле на земљу у врелу прашину и затворише очи притиснути силом сна и заспаше као без свести везани омчама слабости и у немилости.

[1.13.42] И гле, тада анђео Господњи, који их видљиво прогањаше довде, приђе Авељу, који стајаше препуном свежином моћи и силе одозго, и рече:

[1.13.43] "Авеље, гле, од свих жртава које си принео свом чистотом свога бића Господару светости ниједна не би већа од ове и ниједна не би милија Њему! Зато узми по вољи одозго овај мач правде из руке свога брата одозго, јер гле, тако смо деца једног те истог светог Оца, и жари и пали њим моћу мудрости и силом љубави за добробит својих и запали у њима ослабелу силу живота и распали поново љубав према љубави светога Оца и распири пламен праведнога страха Божјега у њиховим срцима. А ја те нећу напуштати, него невидљиво, а када хоћеш и видљиво, стајаћу уз тебе уз твоју премилу братску страну спреман свагда да ти служим по вољи Господњој.

[1.13.44] Јер гле, предаја мача пак значи твоју потпуну слободу једнаку мојој, тако је воља Господња постала твојом те ставила те над свим законом и законе је учинила твојом својином и сада си попут мене бесмртан син љубави светога Оца у чистом царству светлости слободних духова.

[1.13.45] И чини сада по својој љубави и својој мудрости својим родитељима и браћи и сестрама свога тела."